Internet poštar skoro svakodnevno svraća do našeg sandučeta sa pismima iz različitih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Od reči hvale i dobrnonamernih saveta, preko različitih pitanja koja se tiču automobila u Nasleđu i oglasnom delu, pa sve do ponuda za saradnju zasnovanih na utiscima o našem prethodnom sadržaju, samo su neke od reči koje imamo priliku da čitamo uz jutarnju kafu. Bilo je i nekoliko pojedinaca koji su izrazili iskrenu želju da nam asistiraju i pri fotografisanju, ali zbog naših obaveza i načina na koji organizujemo susrete sa vlasnicima oldtajmera koji se često dešavaju veoma brzo i tokom radnog vremena, nismo uvek u mogućnosti da takvu saradnju organizujemo u skladu sa svačijim rasporedom.

Jedno od pisama pristiglih pre nekoliko meseci došlo je od našeg sugrađanina, ljubitelja starih automobila i vernog Autoslavia poštovaoca, Mihaila Kečenovića. On je zaobišao sve ono što nas sprečava da redovno sarađujemo sa onima čije radno vreme se možda ne bi uklopilo sa našim, te nam se obratio sa već spremnim autorskim fotografijama jednog Renoa 4TL koji je nekada pripadao njegovoj strini, a danas predstavlja svakodnevno prevozno sredstvo prijatelja mu Marka. Budući da se radi o modelu koji još nije imao priliku da obogati stranice Nasleđa, kao i da Mihailove fotografije dostojno predstavljaju ono što i sami zastupamo, odlučili smo da je vreme da njihovu kratku priču prenesemo do vas.

Pomenute okolnosti koje odišu njihovom odlučnošću, energijom i sveopštim saglasjem sa postulatima Autoslavije, upotpunila je i činjenica da su za pozadinu fotografija koristili okruženje prelepog Topčiderskog parka u kom i sami rado boravimo. Popularnost Renoa 4, kako u Francuskoj, tako i u našoj nekadašnjoj državi nije ništa manja od Filipovog Spačeka koji je na kratko ulepšao komšijsko okruženje železničke stanice Topčider. Uz kišobran menjač, pouzdan motor, pristojnu mehaniku i obilje raspoloživog prostora, Reno 4 je obeležio živote mnogih Jugoslovena sa prosečnim primanjima. Automobil koji nije želeo da kaže „Ne“, bilo da ste pojedinac kome je potrebno svakodnevno gradsko prevozno sredstvo, dostavno vozilo za transport građevinskog materijala, ili porodica koja u njemu želi da ubeleži nezaboravne trenutke sa letovanja. Doduše, ako ste birali da na letovanje odlazite auto-vozom i pri malo većim brzinama prelazite pragove između vagona donje palube, krov vaše Četvorke bi lako mogao da završi u plafonu.

Domaću istoriju automobila dodatno je upotpunilo njegovo sklapanje u Novom Mestu u Sloveniji, odakle je i primerak pred vama, stigao u Srbiju davne 1983. godine. Odmah po dolasku, Mihailova strina ga je aktivno vozila tokom perioda od dve godine, ali su određene okolnosti sprečile njegovu treću uzastopnu registraciju. Ispod platna u garaži, drugu polovinu osamedsetih je proveo u stalom isčekivanju ponovnog izlaska na drum, ali je period užasnih devedesetih to dodatno odložio. Poreklo goriva koje se tada u nekoliko različitih boja prodavalo na ulici u providnim kantama nije bilo adekvatno za napajanje ovog klasika koji je bio brižljivo čuvan. Čekanje srećnijih vremena se odužilo sve do ove godine, kada je automobil završio u rukama Mihailovog prijatelja Marka. Od tada, sredstva su uložena u restauraciju limarije i određene sitne popravke, pa je uz fabrički očuvan i danas redak „Burberry“ enterijer koji ovaj automobil čini posebnim, došlo vreme da se testira motor. Višedecenijsko mirovanje dodatno je učvrstilo pedigre naširoko hvaljenog motora koji je nakon jednostavne zamene ulja, upalio iz prve i bez problema nastavio da vrti pokazivač pređene kilometraže koji je nepravedno zaustavljen na cifri od tek 32.000.

Takav stav mladih ljudi nas ohrabruje jer znamo da postoje oni kojima sveopšti trendovi jurnjave za prolaznim vrednostima ne znače puno. Zato će nakon višedecenijskog spavanja, zatečen i verovatno razočaran promenjenim okolnostima automobilskog sveta, ovaj Reno 4 utehu pronaći u novom vlasniku, njegovom vremenu i želji koje je uložio u njega, kao i u avanturama koje mu slede, a na koje je dugo čekao.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Mihailo Kečenović