Slobodanovu raznovrsnu kolekciju automobila i svega automobilskog ste upoznali pre nešto manje od godinu dana, a za to vreme, zbirka blaga na točkovima je porasla. Na skup u Novom Sadu Slobodan je došao u svom belom roudsteru sa targa krovom, Triumphu TR4A iz 1964. godine. Kao i svaki eksponat riznice automobilskog nasleđa, i nedavno sklopljeni Triumph je naprosto morao da poseduje bogatu istoriju. Njeno otkrivanje je odlagano nekoliko puta, kako zbog obaveza sa obe strane, tako i zbog zime koja je na kratko odlučila da nas poseti. Ipak, već sa prvim danima koji su vratili kalendar na svoje mesto, ubedili smo Slobodana da na jedno popodne probudi Triumpha iz zimskog sna.

Život u uskoj jednosmernoj ulici u centru Beograda sigurno ima svojih prednosti, ali ne i ako ste vlasnik oldtajmera. Drugi automobili, sneg i često maloletni kradljivci znakova gotovo će sigurno biti vaši neprijatelji. Zbog pretnji koje vrebaju na svakom uglu, ali i peha koji je ostavio trag na prednjem braniku i delu limarije, Slobodan je odlučio da Triumph udalji od grada, na levu obalu Dunava. Pod svetlom zalazećeg sunca, na pustom nasipu, slušali smo priču o životnom putu jednog kultnog britanskog kabrioleta.

„Triumph TR4A je unapređena verzija Triumpha TR4, a IRS označava nezavisno zadnje vešanje.“ proveo nas je Slobodan kroz kratku istoriju i tehničke specifikacije svog automobila „Naslednik TR4A je TR6, a u međuvremenu se proizvodio i TR5. To je bila karoserija TR4A sa rednim šestakom iz TR6 i to je već bila prava stvar. Jednog je imao Zoran Antonijević, fudbaler Zvezde i kao klinac sam virio na parking Marakane da bih ga video. Tada sam sebi rekao da moram da imam takav auto!“ Pre tri godine, to se i dogodilo.

Prvi poznati vlasnik automobila bio je general Lekić, ambasador Zambije, u kojoj je Triumph kupljen 1985. godine. U stanju za restauraciju, automobil je potom stigao u Jugoslaviju, gde je promenio dva vlasnika: „Vozio sam ga godinu-dve, a onda uradio generalnu, limariju i farbanje. Onaj koji ga je radio je malo škrtario, pa su na auto montirane žičane felne sa šezdeset i dva kraka iako on treba da ima felne od sedamdeset. Moglo je da se desi da ih snaga automobila iskrivi, ali sam zamenio zadnje felne, a uskoro stižu i prednje.“ Najveća promena na automobilu se ticala vozačke pozicije. Naime, ona je sa desne strane prebačena na levu. „Tabla i instrumenti nisu bili veliki problem, kao ni letva volana, ali su pedale bile malo nezgodne“ objasnio je Slobodan. „Dugo se znam sa prethodnim vlasnicima i sa njima sam išao na nekoliko relija. Kada sam vozio u tandemu sa njihovom ćerkom, vozio sam do odredišta, a posle je ona preuzimala volan. Ipak, nezgodno je voziti automobil sa desnim volanom kada si sam u njemu.“ Od kada ga je uzeo, Slobodan je Triumphu dao lični pečat — prednju masku krasi značka AA osiguranja, a u kabini se nalazi veliki trokraki volan italijanske proizvodnje, savršena simbioza britanske ljubavi prema drvetu i apeninskog dizajna Đovanija Mikelotija.

Triumph se ponovo našao pod ciradom, a mi na putu ka Slobodanu, sa kojim smo sabirali utiske ovogodišnje sezone i nedavno završenog sajma u Padovi. Odlazak na smotru na severu Italije nije mogao proći bez kupovine novih eksponata u kolekciji, značaka sa svih krajeva sveta, iz perioda koji pokrivaju čak i početke automobilizma. Druženje sa Slobodanom jedno je od najživopisnijih putovanja kroz automobilsku prošlost, a kako je i kolekcija njegovih četvorotočkaša proširena, o njemu ćete čitati i u budućnosti!

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević