Sto godina kasnije, Sarajevski atentat kojim je započet Prvi svetski rat je i dalje tema žustrih polemika istoričara. Ne samo zbog toga što je je to bio događaj koji je izmenio svet i ostavio nesagledive posledice na Balkan, nego i zbog same ocene Principovog čina i stava zvanične istorije prema njegovom delu.

U poslednje vreme se može čuti stav određenih zapadnih istoričara da je atentat u stvari bio teroristički akt i da ga kao takvog od sada treba tumačiti. Sa druge strane, svako sa malo zdravog razuma, poznavanja istorije i balkanskih prilika će znati da je Gavrilo Princip revolucionar i borac za slobodu, te da pucanj u nadvojvodu Franca Ferdinanda nije bio terorizam, već simbol revolta balkanskih naroda protiv austrougarske represije. Ipak, ovde bismo stali sa pričom o pozadini atentata i planiramo da tako i ostane. Zbog toga ćemo se prebaciti na priču o automobilu, kao veoma bitnom elementu celog događaja.

Naime, na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, Gavrilo Princip je, pucajući iz svog pištolja, ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Metak koji je pogodio nju bio je namenjen guverneru Bosne i Hercegovine, Oskaru Poćoreku, koji se sa kraljevskim parom nalazio u istom vozilu. Automobil na koji je Princip pucao je bio u tom momentu najbolji i najekskluzivniji model austrijske marke Gräf & Stift koja je osnovana u Beču 1902. godine. Ova kompanija je počela kao fabrika bicikala, ali se brzo preorjentisala na proizvodnju automobila, i to onih luksuznih. Gräf & Stift se bavio produkcijom automobila i između dva rata, ali se u tom periodu više orjentisao ka prizvodnji kamiona, autobusa i namenskih vozila. Fabrika je postojala sve do 2001. godine kada ju je preuzeo MAN.

Automobil u kom je izvršen atentat bio je Gräf & Stift 28/32 Double Phaeton, model iz 1911. godine, koji interesantno, nije pripadao Francu Ferdinandu nego grofu Francu fon Harahu, austrogarskom generalu stacioniranom u Sarajevu. Grof je svom nadvojvodi pozajmio automobil za ovu posetu, a za volanom se nalazio Ferdinandov lični šofer, Leopold Lojka, čije je nepoznavanje automobila i ulica kojim je vozio doprinelo da Princip dobije priliku da izvrši atentat. Ovaj model Gräf & Stift je posedovao četvoročilindični motor zapremine 5,9 litara i snage 32 KS i mogao je da poveze šest putnika. Za ondašnje uslove, kada je bilo koji automobil bio veoma redak i ekskluzivan, nema sumnje da je ovo bila prestižna mašina ali to nije bio model najvišeg ranga, kakav bi priličio nadvojvodi jedne od najvećih evropskih monarhija. Recimo da bi taj Gräf & Stift Double Phaeton danas bio kao malo stariji Mercedes S Klase, nesumnjivo luksuzan ali ne u klasi Rolls-Royce Phantoma, primerenijeg krunisanim glavama.

Nesrećna istorija ovog automobila počinje još pre atentata, u rukama grofa von Haraha, gde se jednom prilikom auto slučajno pokrenuo i povredio njegovog slugu ispred kuće. Ubrzo je i sam grof doživeo udes, ali bez većih posledica. Interesantno je da je u tom momentu, Gräf & Stift Double Phaeton navodno nosio svoju originalnu crvenu boju, koja je veoma upadala u oči u vreme kada su svi automobili i kočije bili formalne crne boje. Automobil je i na Vidovdan 1914. godine nosio tu crvenu boju, prema svedocima boju krvi, jezivu simboliku rata koji će uskoro zapaliti svet. Prilikom atentata, Gräf & Stift je oštećen na tri mesta koja se mogu videti na fotografijama iz perioda.

Međutim, postoje dve verzije istorije ovog automobila, nakon atentata 28. juna 1914. godine. Prema zvaničnoj priči, automobil je neposredno nakon tog događaja transportovan u Vojni muzej u Beču, imajući u vidu istorijski značaj tog eksponata. Automobil se i danas nalazi u muzeju ali, čudno, ne nosi više crvenu, nego tamnu zelenosivu boju. Pored toga, na automobilu su i dalje vidljive rupe od metaka, ali ne i oštećenja koja su nastala kada je velika saveznička bomba pogodila muzej 1943. godine. Nažalost, sa originalnih crno-belih slika ne možemo zaključiti koje je boje automobil bio na Vidovdan 1914.godine.

Druga, neoficijelna i mnogo jezivija verzija navodi da je Gräf & Stift ostao u upotrebi austrougarske vojske posle atentata i proveo ceo rat kao vozilo štaba, seleći se sa fronta na front. Kraj rata je dočekao negde u Rumuniji, gde je i ostao u civilnim rukama. U to vreme, Double Phaeton je već bio zastareo i umoran automobil koji je korišćen u razne svrhe, čak i kao taksi. Međutim, vrlo brzo su počele da kolaju priče da je automobil uklet jer je za njega vezan veliki broj nesrećnih slučajeva sa smrtnim ishodom. Praktično svi vlasnici su imali neku nezgodu, a navodno su u nekim slučajevima stradala i deca. Automobil je menjao vlasnike i propadao sve do kraja dvadesetih, kada je izgoreo i završio svoj sablasni život. Moramo imati u vidu da osim priča ne postoji ni jedan jedini dokaz koji bi potvrdio ovu drugu varijantu, ali je donekle možemo i razumeti. Automobil koji je svedok ubistva i deo događaja koji je čovečanstvo koštato milione žrtava i neizmerno mnogo patnje, mora nositi deo loše karme koju samo vatra može da prekine.

Bez obzira koju verziju priče smatrate istinitom, moram ukazati na još jedan čudan detalj a to je registarska tablica koju je Gräf & Stift i danas ima. Naime, automobil ima sledeću tablicu “A III 118“, pri čemu “A“ označava grad Beč, a ne Austriju kako se mislilo, što je na prvi pogled sasvim obična oznaka. Međutim, poslednjih godina, engleski istoričari su otkrili jednu interesantnu stvar, a to je da se na ovoj tablici može pročitati datum završetka Prvog svetskog rata, 18. novembar 1918! Naime, Englezi dan kraja rata zovu “Armistice Day“ (A na tablici) dok oznaku “III“ i broj “118“ tumače kao “Armistice 11.11.18“, odnosno dan završetka rata. Čak i da je ovo samo koincidencija, pomalo je jezivo da je krv crvni Double Phaeton najavio ne samo početak stravičnog sukoba, nego i tačan datum njegovog kraja.

Sto godina nakon ovog atentata, sa žaljenjem moramo priznati da je Balkan i dalje problematično mesto, a čitav vek raznih patnji i stradanja nije uspeo da ga smiri. Ostaje nam samo da se nadamo da će budućnost biti daleko bolja, a da ukleti krv crveni automobili tiranina nikad više neće prolaziti balkanskim ulicama…

Izvor: autocaffe.net
Autor teksta: V.Herbez
Foto: wikipedia, autogefuehl.de, smithsonianmag.com