Ove godine, imali smo veliku čast da u Nasleđu ugostimo vlasnike tri klasična Porschea 911, a novembar nam je zahvaljujući zajedničkom prijatelju Zeki doneo još jedan štutgartski dragulj sa motorom iza zadnje osovine. Tišinu neobično toplog, gotovo prolećnog jutra razbijala je prigušena grmljavina. Ona nije dolazila sa, plavog svoda nad nama, već se približavala iz serpentina odavno obojenih u boje jeseni, a izlazila je iz duplih auspuha crvenog i legendarnog Porschea 964 3.6 Turbo kog je na avalski plato dovezao Dušan, njegov dugogodišnji vlasnik.

Kao i većina automobilskih snova, i Dušanov je počeo na zidu, gde se na posterima okružen BMW-ima nalazio i jedan Krämer Porsche. Na samom početku svoje vozačke karijere, Dušan je gravitirao ka BMW-u, što ga je odvelo u opsežno modifikovanje jednog E30, a nekoliko godina kasnije, ukazala mu se prilika da kupi Porsche koji i danas vozi: „Kada sam ga kupio, on nije bio klasik kao što je sada. Za druge je bio star Porsche, a za većinu je to i danas. Star, ali lep Porsche. Kada sam bio klinac, crtao sam automobile u ovom obliku, sa velikim spojlerom, ni ne sanjajući da ću ga jednom imati.“ Kako nam je priznao, u početku ni sam nije bio svestan koliko je zapravo poseban njegov novi automobil, ali je to ubrzo saznao na dva načina — istraživanjem i buđenjem turbine na 3.500 obrtaja. Naime, 3.6 Turbo je konačna evolucija modela 964, proizvođena je tokom samo jedne godine, između 1993. i 1994. i ukupno ih je napravljeno samo 1.407. Danas, taj broj je smanjen za nekoliko stotina jer mnogi njihovi vozači nisu dovoljno ozbiljno shvatili opasnost pogona na zadnjim točkovima, motora iza njih i naleta snage praćenog zviždukom turbine.

Kada ga je Dušan kupio pre dvanaest godina, na satu je imao 59.000, a sada, ta brojka se povećala na 83.000. Spolja, osim farbanja 2005. godine i prozirnih sočiva žmigavaca, nije bilo nikakvih izmena. Enterijer je ostao originalan, sa dodatkom Porsche Classic radija, modernim fabričkim aksesoarom retro izgleda namenjenom vlasnicima klasičnih Porschea. Naravno, na njemu su i dalje čuvene trodelne Speedline felne, proizvođene namenski za Porsche. Iako ga Dušan u proseku vozi oko 2.000 kilometara godišnje, trudi se da svaki izlazak na ulicu ili stazu bude poseban: „S obzirom na to da sam ga kupio pre nego što je postao zanimljiv kolekcionarima, mogu sebi da dozvolim da ga vozim i na stazi s vremena na vreme. Bio sam na NAVAK-u, a i na Grobniku sa još šest Porschea iz Beograda i mogu samo da kažem da 3.6 Turbo ne važi za automobil koji je lak za vožnju. Kada turbina radi na pravcu, sve je u redu, ali u krivinama je potpuno drugačije. Sva težina mu je nazad, sa turbom ima navalu snage i jako je lako da se zadnji deo otkači i izmakne kontroli. Ko njega može da vozi do granica na stazi, taj je stvarno veliki vozač, a ja još nisam spreman da snosim taj rizik.“

Dok je Dušanov 3.6 Turbo spolja zadržao fabrički izgled, motor je dobio još snage. „Kupio sam ceo kit jednog nemačkog tjunera. On podrazumeva druge bregaste, trkačku izduvnu granu bez katalizatora, drugi turbo. Pošto on ima mehaničko ubrizgavanje i elektronsko paljenje, izmene su čisto mehaničke. Sa tim kitom, on sigurno ima 450 konja, a neki kažu da ima i više od 500.“ otkrio nam je Dušan tajnu koja se krije iza kabine, a odaje je jedino drugačiji zvuk motora. Deklarisane fabričke performanse su 4,8 sekundi do 100 km/h i 16,5 do 200 km/h, a uz modifikacije, te brojke su nešto drugačije: „Do dvesta ide za 12,5 sekundi, a do sto koliko uhvate gume, jer je menjač manuelni i nema nikakav launch control. Za najbolje rezultate treba biti brutalan sa kvačilom, a to je nešto što ne bih preporučio da se radi. Fabrička maksimalna brzina je 280 km/h, a sa ovim modifikacijama, ona je blizu 300.“ Za bolju udobniju svakodnevnu vožnju zaslužni su Bilstein PSS9 amortizeri sa regulacijom visine i tvrdoće, još jedna suptilna modifikacija. Osim potrošnih delova, Dušan nije imao potrebu za zamenama i popravkama, a naglasio je da dobar i pouzdan majstor najviše vredi u kombinaciji sa znanjem vlasnika. Naime, cene novih delova su porasle zajedno sa cenom celog automobila, ali su neki kvarovi iznenađujuće jednostavni i jeftini za popravku, samo ih treba prepoznati, gde sve više pomažu specijalizovani forumi.

Na putu niz, oko i od Avale, nismo imali mnogo prilika da uživamo u prizoru njegovih širokih bokova i spojlera koji se urezao u sećanje svakom klincu koji je odrastao tokom devedesetih. Iako se Dušan nije ni trudio, njegov Porsche se polako gubio iz vidika, dok nije postao crvena tačka na putu, ostavivši za sobom grmljavinu i fijuk.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor gornjih fotografija: Miloš Nikodijević
Autor donjih fotografija: Nikola Stojanović