Kao automobil proizveden u preko dvadeset miliona primeraka, Buba je praktično motorizovala planetu. Budući da se sklapala i u nekadašnjoj Jugoslaviji, ona je na ovim prostorima bila tik iza Fiće, stvarajući tako nebrojene priče i automobilska sećanja. Među ljudima koji se Buba sećaju od najranijeg detinjstva bio je i Bogdan, i upravo su te uspomene u njemu probudile strast prema ovom klasiku.  „Od kada znam za sebe veliki sam ljubitelj automobila i volim sve što je vezano za njih.“ počeo je Bogdan, „Moji prvi susreti sa Bubom i prve vožnje u njoj bili su još kao djetetu. U firmi moga oca koja se bavi dostavom hrane buba je bila prvo dostavno vozilo. Takođe, Bubu je imala i sestra moj najboljeg druga iz osnovne škole, od koje smo ponekad dobili ključeve da uhvatimo koji krug po parkingu ispred njihove zgrade.“ Upravo zbog toga, Bogdan je prvu Bubu kupio sa sedamnaest godina. Bio je to model 1200 iz 1976. godine: „Sređivanje je trajalo nekih godinu dana i završena je neposredno prije moje mature. Sa njom sam se naravno odvezao na matursko veče i bio vrlo zapažen. Taj automobil nakon toga vozio sam neke dvije godine i teška srca prodao.“

Dugo nakon toga, Bogdan je mislio da neće ponovo sesti za volan neke Bube, ali se to promenilo kada je u svom selu garažiranu pronašao jednu belu Bubu 1300 iz 1972. godine: „Saznao sam da je to automobil mog daljnjeg rođaka i pitao ga da li je prodaje. Odgovor na moje pitanje bilo je ‘Ne to je uspomena na mog dedu i ja planiram da je sredim’. Ipak, na moju radost, nakon nekog vremena se predomislio i pozvao me da pogledam Bubu ukoliko sam i dalje zainteresovan. Bila je kompletna, ali nije bila u voznom stanju. Dogovor je ipak pao i ja sam ponovo kupio Bubu.“ Nakon uspešnog povratka korenima, usledila je restauracija za koju je Bogdan rekao da je trajala četiri godine, što zbog novca, što zbog vremena: „Buba je imala skoro sve originalne djelove koje sam većinom uspio da obnovim i sačuvam. Na automobilu su bili jako loši podovi i tuneli koji su zamijenjeni. Ona je iz originalne bijele prefarbana u Irischgruen zelenu boju, a motor je generalno sređen i sa 1300 kubika povećan na 1600. Enterijer je urađen u svjetliju nijansu bež boje i kombinacija je koža/platno. Zadnji put bila je registrovana na TG table krajem osamdesetih, a nakon završetka restauracije ponovo je registrovana 28.04.2017 godine, na moj rođendan. Iz prvog puta je prošla tehnički pregled i time zaslužila ravnopravno mjesto u saobraćaju.“

Uz činjenicu da je ponovo za volanom svog omiljenog automobila, Bogdanu poseban užitak u vožnji predstavlja osnaženi motor koji se u Bubi nalazi: „Ona ima snažan 1600 motor od 60 konja koji može da parira većini automobila današnjice i samim tim je još veći užitak voziti je. Ima malo šire felge pozadi i nesto je niža naprijed, što je čini stabilnijom od fabričkog modela. Amortizeri i kočnice su standardni, samo obnovljeni, i zadovoljavaju moje kriterijume. Buba je automobil koji ima dušu i dok je vozim pričinjava mi nevjerovatan osjećaj zadovoljstva.“ zaključuje Bogdan, dodavši da Bubu vozi povremeno, a da je u periodima između vožnji ona zbrinuta u garaži.“

Jedan od najvećih delova iskustva vožnje Bube jesu skupovi, i Bogdan je član VW Classic cluba Montenegro, te je sa Bubom učestvovao na devetom skupu u Tivtu, održanom u junu, a ove godine je takođe posetio susret oldtajmera u Nikšiću, održan 10. septembra ove godine. U međuvremenu, Bogdan je kupio i jednu Zastavu 101, koju planira da uredi i vozi svakodnevno, ali Buba će ipak ostati prva ljubav i automobil za susrete: „To je bila ljubav na prvi pogled; nisam imao to u planu, ali je bilo jače od mene. Ipak, nadam se da će Buba u mom vlasništvu ostati dugi niz godina i da ću sa njom posjećivati brojne skupove oldtajmera u regionu.“

Kako je svaka Buba neponovljiva upravo zbog svoje priče, tako je i Bogdanova vazdušno hlađena lepotica mnogo više od jednog starog automobila. U boji irskih poljana, ona je prva automobilska ljubav i verni saputnik, a zvuk njenog motora uvek budi lepa osećanja, kako u kabini, tako i svuda dokle on seže. Takođe, ovom prilikom želimo da se zahvalimo fotografu Raletu Radonjiću koji je zabeležio i oživeo lepotu ove Bube i zahvaljujući kome smo došli do Bogdana i njegove jedinstvene priče.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Rale Radonjić