Rulet godišnjih doba uvek igra na sigurno, jer sa prirodom kao krupijeom datih tromesečja uglavnom znate na čemu ste. Za razliku od večito iznenađenih putara, nama je potpuno očekivano što su nas ponovo zadesile niske temperature i visok stepen vlage, praćeni povremenim snegom, mokrim ili zaleđenim putevima, posipanjem soli i sl. Stari automobili teško da mogu da izađu na kraj sa tako nametnutim uslovima, te radi izbegavanja oštećenja, poput medveda spavaju zimski san, ušuškani u svoje tople garažne pećine. Dok ih većina vlasnika drži pod ključem, mi ćemo se malo više pozabaviti garažama u kojima vremena za san i odmor skoro i da nema.

Iza svakog starovremenskog automobila koji se ponosno vozi gradom i šarmira vaša srca na skupovima oldtajmera, stoji njegov vlasnik koji se trudi da ga očuva. Ukoliko ima sreće, automobil je sačuvan u originalnom stanju, pa tako, osim redovnog servisiranja i vrhunske nege, na njemu ništa nije menjano. Oni malo manje srećni ili više ostareli, kad-tad završe kod nekog limara, servisera, farbara, majstora za enterijer, restauratora felni.. Oni kojima sreća potpuno okrene leđa, završe na restauracionom stolu, gde se reparacija često dešava do mikro nivoa, tačnije do poslednjeg šrafa.

Tokom fotografisanja skupa „24 sata elegnacije“ koji je jednim svojim delom održan na potezu carigradskog druma, na samom ulazu u park Kalemegdan, upoznali smo gospodina Darka. Iz međusobnog ćaskanja, saznao je nešto o konceptu našeg sajta, a mi da on trenutno radi na restauraciji jednog veoma cenjenog klasika. Iako smo još tada početkom septembra razmenili brojeve, naredni period smo proveli na suncu, fotografišući automobile čije stanje podrazumeva mogućnost da se sami dovezu do dogovorene lokacije, kao i to da im je preko polovine delova na broju.

Prvi veći sneg, kao vesnik zime, naterao nas je da preturimo svoj telefonski imenik, te da se čujemo sa Darkom i dogovorimo vreme naše posete. Početak ulice u kojoj stanuje simbolično nas je dočekao sa čak dva snegom pokrivena Saaba 900, od kojih je jedan bio Turbo. Odmah smo znali da stižemo u krajeve u kojima teče plemenita automobilska krv.

Stigavši do naznačenog kućnog broja, ispred garaže u prizemlju nas je čekao majstor, glavom i bradom. Odmah nas je uveo u svoj radni prostor koji se nimalo ne razlikuje od bilo koje druge standardne garaže, s tim što ova za razliku od drugih, za gosta trenutno ima Mercedes-Benz W113, koji je zbog svog blago konkavnog krova poput onih na višespratnim tornjevima istočne Azije, postao poznatiji kao Pagoda.

Domaćin garaže koji u njoj provodi više vremena nego u porodičnom domu na spratu, odmah nas je uveo u istorijat ovog primerka. Nakon tek nekoliko minuta priče, shvatili smo da ovaj auto solidno pada ispod one malopre pomenute skale sreće, odnosno nesreće koja ga je zadesila.

Njegova tužna epopeja počinje jednim sudarom i udarcem koji primio u svoju levu stranu. Ako bismo nastavili bokserskom terminilogijom, ostatak njegovog poraza se desio udarcima ispod pojasa. Ne samo što je pri sudaru skoro potpuno uništena leva strana vozila, već je izmeštena i uništena većina šasije kao i ostatak karoserije. Reakcija na akciju sudara primorala ga je da završi na dnu obližnje reke. Nakon što je izvađen, šlag na tortu užasa posut je nebrigom — vreme je provodio napolju, potpuno nezaštićen od vremenskih uslova, pa je tako i propisno zarđao. Ako ste se do sad više puta rasplakali, možemo da vas utešimo time da bar niko nije bio povređen.

Ono što je zadesilo ovu dizajnersku uzdanicu Pola Braka, nateralo nas je na prosto pitanje… Pa ko je lud da se cima oko sređivanja posle svega!? Darko nas je vrlo brzo otreznio odgovorom: „Pa to je Mercedes Pagoda, znate i sami koliko je cenjen u automobilskim krugovima, a i prava cena mu u poslednje vreme značajno raste!“. Bio je potpuno u pravu, te smo ga zamolili da nam kaže nešto više o procesu obnove.

Od zarđale ruine do onoga što vidite na fotografijama prošlo je puno radnih sati, a posao nije ni blizu kraja. Pošto je nabavio deo dokumentacije i nešto zvaničnih mera za ovaj automobil, bilo mu je prilično teško da nađe neki neoštećeni deo kao referentnu tačku za početak obnove. Ako ste ikada iole ozbiljnije skicirali rukom ili još bolje, bavili se 3D crtanjem, znate kako putem mreže linija možete utvrđivati razmake, dimenzije i uglove na objektima koji nemaju jasno određena pravila. Takođe, kada podelite automobil po uzdužnoj osi, pa potom sredite jedan segment s jedne strane, putem datih linija i dimenzija koje ste tim putem dobili, možete da prionete i na suprotnu stranu. Pretpostavljamo da su vam sada jasnije zavarene šipke koje se nalaze u delu rezervisanom za enterijer, koje ujedno pomažu da sve ostane na pravom mestu.

Upornošću i teškim radom, Darko je svom prijatelju i vlasniku ovog automobila uštedeo puno novca. Umesto da naručuju originalne zamenske delove iz Nemačke gde i najmanji nosač auspuha košta po 300 i više evra, sam je napravio veliku većinu onoga što je ovom autu nedostajalo. Čak trećina šasije njegove samonoseće karoserije, kao i njen levi i desni krak koji se nalaze u gepeku urađeni su ručno. Tu ubrajamo i balon oko zadnjeg levog točka, noseći stub levog krila koji je sastavni deo šasije, oblogu stuba na kojem stoji brava vrata, leva i desna sajtna su takođe kompletno napravljene od početka, kao i levi i desni nosač zadnje traverzne…

Da je sve ovo kupljeno novo, cena restauracije dostigla bi astronomske razmere, ali još bitnije, bila bi finansijski neizvodljiva. Tako bi ovaj automobil završio tamo gde ga je ona prokleta sudbina i povela – na otpadu starog gvožđa i smetlištu istorije. Zato želimo da prepoznamo one koji svojim znanjem, upornošću i radom, vraćaju beznadežne automobilske slučajeve nazad na drum. Zahvaljujući Darku, ovaj ultimativni klasik će za nekih mesec dana dočekati kraj limarskih radova, kada će biti poslat u Nemačku na dalje usavršavanje. Nadamo se da ćemo u nekoj bližoj budućnosti imati mogućnost da makar na fotografiji vidimo ovaj auto u njegovom punom sjaju.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Miloš Nikodijević