Kada su u pitanju automobili masovne proizvodnje, postoji samo jedan brend koji baš nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Istini za volju, taj brend je prešao dugačak put od proizvođača ekskluzivnih automobila do dela Fiatove grupacije, ali činjenica je da je tokom svoje turbulentne istorije uvek zadržao najvažniji deo svog DNK. U to smo se uverili u poseti Museo Storico Alfa Romeo u Arezeu, zdanju nedaleko od nekadašnjih Alfinih proizvodnih pogona i trenutnom administrativnom centru kompanije koja od 1910. godine neguje tradiciju strasti i sportskog duha. Ceo fundus muzeja broji preko dvesta automobila i četiri stotine različitih motora, te je u Arezeu izložen samo izbor eksponata koji najbolje predstavlja nasleđe kompanije. Muzej je otvoren 1976. godine pod pokroviteljstvom Luiđija Fuzija, a danas kompletno modernizovan i rekonstruisan. Ljubaznošću osoblja muzeja, bili smo u prilici da dobijemo vođenu turu kroz slavnu istoriju Alfa Romea otelotvorenu u preko sedamdeset eksponata izloženih multimedijalnom prostoru podeljenom u tri velike tematske celine: Industrija, Lepota i Brzina.

Već na samom ulasku u muzej, susreli smo se sa nekolicinom posebnih automobila, različitih prototipova iz pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina među kojima se izdvajao Alfa Romeo Navajo, Bertoneov koncept nastao na jednoj od osamnaest šasija mistične Alfe 33 Stradale. Kao ključno poglavlje u modernoj istoriji brenda, uz Navajo je bio izložen i glineni model 8C kupea, najsekskluzivnijeg Alfa Romea napravljenog u 21. veku, ali i testni Stelvio i 4C koji je vozio krug oko Nirburgringa, Alfini trenutni tržišni aduti. Dalje, jedan od uvodnih odeljaka otkrivao je manje poznato poglavlje u istoriji Alfa Romea — avionske motore.

Zatim, kao prva stanica i prvi deo stalne postavke, ušli smo u odeljak u kom su po hronološkom redu bili izloženi svi značajni modeli kompanije, počevši od najstarije sačuvane Alfe, modela 24HP, preko brzih predratnih automobila koji su započeli legendu o Alfi kao trkačkoj sili, te posleratnog perioda masovne proizvodnje koja je započela modelom 1900, pa do Alfa Romea 8C, najčistijeg izraza. Prvi deo kolekcije broji devetnaest automobila i predstavlja evoluciju brenda sa modelima kao što su Giulia, Montreal, Alfasud, Alfetta, 75 Evoluzione, 164 i 156 GTA, automobilima koji su od sedamdesetih godina do danas menjali identitet kompanije.

Odeljak Bellezza bio je podeljen na četiri poglavlja među kojima je ono najimpresivnije bilo posvećeno majstorima oblikovanja karoserija, slavnim italijanskim radionicama koje su tokom decenija sarađivale sa Alfa Romeom. Revolucionarni prototipi bili su izloženi na jakom svetlu i raštrkani po prostoru, tako da su nam ostavili mogućnost da njihovu lepotu sagledamo u celosti, dajući im punu pažnju iz svih uglova. Najstariji automobil u ovom odeljku bio je neponovljivi 40-60HP Castagna Aerodinamica, automobil u obliku suze iz 1913. godine. Napravljen po želji grofa Marka Rikotija, ovaj unikatni automobil predstavlja jednu od prvih aerodinamičkih studija u istoriji automobilizma, a automobil koji se nalazi u muzeju verna je rekreacija originala koji nije odoleo zubu vremena. Po originalnim nacrtima, Alfa Romeo je tokom sedamdesetih godina napravio automobil od nule koristeći istu šasiju i služeći se istim tehnikama oblikovanja metala koje je pre više od jednog veka koristila Carrozzeria Castagna. Nedaleko od njega stajao je 1900 C52 poznatiji kao Disco Volante, delo kuće Carrozzeria Touring koje je inspirisalo moderni rimejk na osnovi modela 8C Competizione. Dalje, kao delo Franka Skaljonea sa izrazito britanskim izgledom, tu je bila 2000 Sportiva rađena pod okriljem studija Bertone, ali najdramatičniji automobili nosili su šasiju pomenute 33 Stradale. Naime, ti eksponati su bili Đuđarov Alfa Romeo Iguana, te dve Pininfarina studije: Alfa Romeo P/33 Cuneo i mnogo poznatiji 33/2 Coupé Speciale. Konačno, tu je bila i Nuvola, retromoderna studija nastala u Centro Stile Alfa Romeo pod snažnim uticajem velikih majstora.

Odeljak posvećen lepoti osvrnuo se i na predratne automobile, konkretno ekskluzivne 6C i 8C kupee nastale u saradnji sa Carrozzeria Touring. Ovi automobili predstavljali su sam vrhunac Alfine ponude i bili su namenjeni isključivo najbogatijem sloju tržišta — poznatim glumcima, muzičarima, bogatim naslednicima, kraljevima i industrijalcima. Primerci iz ovih ograničenih serija danas spadaju među najcenjenije Alfine automobile. U boji šampanjca, dugačka i impozantna, Alfa Romeo 6C 2500 SS Villa d’Este bila je jedna od najimpresivnih ekskluzivnih kupea svog doba, a u ovom delu postavke konkurencija lepotom joj je parirala Alfa Romeo 8C 2900. Staza nas je dalje vodila u filmsku sobu u kojoj su uz škripu guma i riku motora predstavljena retrospektiva Alfe u filmovima. Na kraju, Bellezza je zaključena produkcijskim modelima koji su slavili lepotu, jedan od osnovnih sastojaka Alfinog identiteta.

Velocita, odnosno Brzina, bila je poslednja stanica posvećena Alfinim trkačkim uspesima kroz decenije. Vidno dramatičnija od ostatka postavke, Velocita je bila posebno iskustvo koje je posredstvom svetla i zvuka dočaravala velike trijumfe iz dvadesetih i tridesetih godina, peridoa džentlmena trkača, romantičnih trka i inženjerske dovitljivosti. U ovoj prostoriji stajalo je nasleđe koje su za sobom ostavili Tacio Nuvolari i Enco Ferari, ali i mnogi dizajneri, inženjeri i mehaničari koji su činili lovorike mogućim. Najspektakularniji primerak bio je Alfa Romeo 16C Bimotore, automobil sa dva motora, menjača i kardana kojim se kompanija dovijala u borbi za zlato i slavu. Konačno, izdvojena od svih drugih, pred nama je stajala Alfa 33 Stradale, najlepši i najdramatičniji automobil koji je Alfa Romeo ikad ponudio odabranoj javnosti.

Kao poslednji eksponati u našem putovanju kroz Alfinu istoriju, za 33 Stradale su došli trkački 33 prototipi, Tipo 105 GTA i GTAm, bolidi Formule 1, Zagatovi TZ prototipi, te Alfa 155 sa DTM šampionata. Prolaskom pored odabranih trkačkih automobila iz skorije Alfine istorije, te džinovske police sa bezbroj različitih igračaka, došli smo do kraja našeg putovanja sa jednim jasnim zaključkom. Cuore Sportivo i Quadrifoglio Verde nisu samo prazne fraze, već reči koje su obeležile automobilsku industriju i sa pravom zaokupile srca mnogih iskrenih zaljubljenika u italijansku strast na četiri točka.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević