U svitanje osamdesetih godina, prljav, blatnjav i nadasve uzbudljiv svet relija doživeo je velike promene. Na mokar, neutaban i neasfaltiran teren ušao je novi igrač. Bio je Nemac i nosio je broj 0000. Svojom brzinom i agilnošću ubrzo je smenio Italijana pod brojem 037 čiji Abarthov motor i pogon na zadnjim točkovima više nije bio dovoljan. Posle mnogo popijenog vina i razmatranja raznih suludih ideja, za naslednika je odabran sasvim običan porodični hečbek po imenu Delta. Njeni unutrašnji organi su potpuno ispomerani i unapređeni do neprepoznatljivosti zahvaljujući trezvenosti inženjera koji su pomenute predloge sproveli u delo.

Uistinu, Delta S4 je osim osnovnog oblika i proporcija imala jako malo veze sa uličnom Deltom. Ali, sa sumrakom osamdesetih godina i gašenjem Grupe B posle pogibije Henrija Toivonena i Serđa Kresta, fokus se okrenuo na Deltu iz svačijeg komšiluka. Sportska HF (High Fidelity) Turbo verzija Delte je te iste 1986. godine dobila još kubika, snage i diferencijal na zadnjoj osovini, ali ne i čuvene proširene blatobrane koji su svetlost dana ugledali tek 1987. godine kada je HF 4WD unapređena u Deltu HF Integrale.

Znatno bliža svojim drumskim verzijama, takmičarska Delta Integrale je osvajala relije u Grupi A, gde je 1987. godine debitovala i pobedila na 55. Reliju Monte Karlo. U narednim godinama, Deltin 2.0l turbo motor je sa 8v prešao na 16v konfiguraciju, kada je pogonski odnos izmenjen u korist zadnjih točkova (47:53 naspram 56:44 u 4WD i 8v verzijama), a u skladu sa potrebama na relijima, Lancia je 1991. godine predstavila i Evoluzione verziju. Nju su uz povećanje snage karakterisali još širi trag točkova praćen redizajniranim blatobranima, novi branici, redizajnirana i funkcionalnija prednja maska i hauba, te podesivi krovni spojler. Enterijer presvučen u sivu alkantra kožu i satovi inspirisani borbenim avionima su pak ostali nepromenjeni. Iako je Lancia kasnije proizvela i Evoluzione II, EVO I je poslednja Delta razvijena za potrebe homologacije i fabričkog tima. Time je ova Delta zatvorila poglavlje od rekordnih šest uzastopnih konstruktorskih i četiri vozačke titule u WRC šampionatu.

Godine i prepotentni vlasnici koji su ih potcenjivali krivi su za to što su Delte Integrale gotovo potpuno iščezle, tako da nismo smeli da propustimo priliku koju nam je kolega Nikola pružio. Ova Delta Integrale Evoluzione deo je zbirke jednog beogradskog zaljubljenika u automobile, a kako je on veoma retko vozi, tako je ona još ređe i fotografisana. U kolekciju je ušla pre oko pet godina, i srećom je bila jako dobro očuvana, ali je kao i svaka Lancia iz tog doba imala spremnu listu zahvata koji će je učiniti perfektnom. Sa tim u vezi, njen ponosni vlasnik nam je priznao da je najbitnije bilo imati dobrog i strpljivog majstora, jer je Delta Integrale veoma delikatan i zahtevan automobil kome je briga uvek potrebna, bilo da se trka, vozi na ulicama ili miruje u garaži. Kako nam je njen vlasnik naglasio, za svaku Deltu Integrale, mirovanje je veoma relativan pojam — čak i kada su ključevi van brave, žute kazaljke brzinometra i obrtomera nisu na nuli, već stoje na markerima za 20km/h i 500 RPM.

Ako ste pomislili da je kombinacija brojeva i slova na registarskim tablicama aluzija na njenu snagu, veoma ste blizu, ali ipak daleko. Naime, motor Delte Integrale Evoluzione oslobađa oko 210 konja, odnosno 208 koliko ima ovaj primerak originalno namenjen švajcarskom tržištu, ali sa stalnim prebivalištem u Beogradu. U nekoliko sati druženja sa ovom italijanskom lepoticom, lako smo zaboravili da se nalazimo na Topčideru, a misli su nas odvele u serpentine San Rema ili Monaka, mesta na kojima je Delta izgradila svoj legendarni status i postala nešto mnogo više od malog porodičnog automobila.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor gornjih fotografija: Miloš Nikodijević
Autor donjih fotografija: Nikola Stojanović – NiSt.Photo