Od kada je potpuno zasluženo poprimio titulu budućeg klasika, Porsche 964 se gotovo preko noći preselio sa gradskih ulica u garažne kolekcije, ili, na ovim prostorima, u bogatije zemlje i gradove. Od statusa punopravnog oldtajmera deli ga manje od decenije, a za rast njegove cene zaslužna je kultna silueta, te dobro poznat i uvek voljen zvuk šestocilindričnog bokser motora. U srebrnnoj boji, ovaj automobil je već sada legendaran, a Dejan je, pre malo više od šest meseci, uz dosta sreće posle duge potrage uspeo da dođe do svog prvog Porschea.

„964 je naslednik 3.2 Carrera modela i pretposlednji Porscheov vazdušar. On je zadržao dosta od prethodnika, ali tehnologija izrade je bila mnogo naprednija. Moj je proizveden u maju 1992. godine i on je Carrera 4, što označava pogon na sva četiri točka. Napravljena su 4.802 primerka tog modela. Uz pogon na sva četiri točka išlo je još mnogo elektronike koja je sve to držala pod kontrolom i njegova cena kada je bio nov nije bila dovoljna da pokrije troškove razvoja.“ uveo nas je Dejan, „Bila je to dugogodišnja želja i dugo neostvarena. Pre sedam ili osam godina, imao sam par prilika koje sam propustio. Sasvim slučajno, preko prijatelja, kupio sam ga od jednog imenjaka. Automobil je bio kod njega sedam godina i čuvao ga je, ali nije mnogo znao o njemu.“ nastavio je, osvrćući se na činjenicu da jako mali broj ovih Porschea dođe do oglasnih strana.

Stanje u kom se nalazio bilo je veoma dobro, uprkos tome što nije bilo kompletno originalno. Naime, od godina vožnje otvorenog krova, sedišta i tabla su izbledele, pa su tapacirane u drugu nijansu plave: „Sedišta su vukla na crno, a sada su dosta svetlija. Srećom, sve je rađeno kod majstora koji znaju svoj posao, pa sve izgleda dobro.“ Felne na kojima je ovaj 964 napustio fabriku u trenutku fotografisanja nisu bile na njemu, pa su kao zamenske poslužile istovetne koje je dobio od prijatelja dok ne završi svoje. Za sada, Dejana čekaju još osvežavanje motora, ugradnja novih Bilstein amortizera i zamena matiranih stop svetala, ali je naglasio da trenutno ne planira kompletnu restauraciju, najviše zbog toga što želi da ga održi u što originalnijem stanju.

Kako nam je Dejan otkrio, najveću radost mu pričinjava slušanje zvuka motora od 3,6l i 250 konjskih snaga: „To je za mene simfonija i dovoljno je samo da čujem tu muziku iza sebe i da mi više ništa sem toga ne treba!“ Takođe, kao poseban kvalitet, Dejan je izdvojio i dizajn koji ne poznaje nijednu granicu: „Za Porsche 964 ne postoje pravo mesto i vreme, ali ni pogrešno. Jednostavno, gde god i u kom god trenutku da se pojavi, on će izazvati iste reakcije i isto divljenje.“ Kao iskusnom Vespašu kom duga putovanja na dva točka ne predstavljaju nepoznanicu, Dejanu posebno prija i to što u svom Porscheu može da oseti lepotu puta pod otvorenim nebom, što i planira da uradi u skorijoj budućnosti: „Ovo je auto da sedneš i odeš 700km na more, ili na turu Italijom do Sicilije, što uskoro i planiram, ako već ne odem Vespom sa ekipom.“

U daljoj i idealnoj budućnosti Dejan bi voleo da proširi kolekciju još jednim Porscheom, 911 iz šezdesetih godina, Do tada, on planira da se posveti svom prvencu iz Štutgarta i otkrije sve čari koje pruža spoj napredne tehnologije i Porscheove tradicije, otelotvoren u jednom kabrioletu prefinjenog germanskog šarma od čijeg jedinstvenog glasa zastaje dah.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor gornjih fotografija: Miloš Nikodijević
Autor donjih fotografija: Nikola Stojanović