Možda će čak i kao šok ovo delovati na vas: štutgartska fabrika koja nosi trokraku zvezdu kao svoj znak čini sada ono što nikada do sada nije radila, proizvodi i prodaje vozila kombi. Možda će na ovo reći oni kojima je automobilizam u krvi da lažemo, jer da su oni već odavno videli Mercedes s vratima na odsečenom zadnjem kraju. Tačno je da su već i takvi Mercedesi vozili svetom. Ali bili su proizvedeni u karoserijskim radionicama drugih maraka, što se ne broji sa stanovišta Dajmler-Benca!

Odluka tako poznate firme za koju se već decenijama zna po divnim i skupocenim limuzinama, da počne da proizvodi i kombi vozila, svakako mora da izazove čuđenje. Ali nisu se na to odlučili tek tako. Razlog je isključivo komercijalne prirode i to može i da se razume.

Vozila kombi, koja nastanu od limuzina, već duže vreme ne kupuju isključivo zanatlije i kasapi. To su vozila za kojima čeznu svi oni koji vole da putuju udobno i da pri tome nemaju problema sa smeštajem prtljaga. Tako je Mercedes izračunao da bi mogao da proizvede i proda oko deset ili dvanaest hiljada takvih automobila godišnje. Celu tu stvar je pomalo i pojednostavio time što je za preradu u varijatnu kombi odredio svoju manju seriju limuzina. Od celokupne četvorougaone ponude SAD će dobiti samo Mercedes-Benz 300TD, koji ima jednaka tehnička svojstva kao i limuzina 300D, s jednim izuzetkom: zadnja osovina ima uređaj za prilagođavanje opterećenja prtljažnika.

I ovim automobilom se vozi jednako kao limuzinom: uopšte ne osećate da sedite u kombiju! To znači da se vozilom lahko upravlja, da je okretno i da se u njemu dobro osećate. Zadnji kraj ne stvara buku kao u većine automobila s produženim prostorom za putnike. Uostalom, to i dalje ostaje automobil za vožnju četiri do pet lica, samo što njegova zadnja klupa može da se veoma jednostavno obori i umesto ljudi na nju složi gomila prtljaga, sanduk za duboko smrzavanje ili merdevine za upražnjavanje hobija, ako ste baš nameravali da sami opravljate krov kuće.

Zadnja vrata se otvaraju od vrha do dna i to dovoljno visoko da posle slaganja tereta nećete moći da lepite flaster na čelo. Na krovu i dalje ostaju dve čvrsto pričvršćene hromirane lajsne koje služe za stavljanje skeleta za prtljažnik na krovu. Ti skeleti, kutije, prodaju se posebno i uz doplatu, a mogu da se kupe ili za kofere, ili za smučke, ili za povrće, ili za sve to zajedno.

S prostorom za prtljag možete i da pravite kombinacije: tako da u automobilu može da bude mesta za tri putnika i uzani dugi teret. Uza sve to je lepo što je unutrašnjost i ukusna, mada na nemački način. Ko baš želi i malo luksuza, može da kupi somotske meke prostirke na podu i na zidovima. A šta biste još hteli?

Doduše, ne bi bilo zgorega kad bi ovo vozilo bilo malo jevtinije, ali takva želja vam se neće ostvariti. Automobil se prodaje po ceni od 22.000 dolara, pa ako vam se to ne dopada, a vi kupite Plimut za nešto više od četiri hiljade dolara! Ali Plimut će biti pravi kombi, onaj koji buči, čija težina u zadnjem kraju je osetna, a vi ćete se i dalje čuditi kako to da Mercedes proizvodi takva vozila, koja su uz to još i dobra.

Dakle, opredelite se, odlučite koje je iznenađenje veće (ili prijatnije): dobar automobil ili visoka cena!

Tako američka revija Car and Driver piše o ovom vozilu.

Izvor: Avto Magazin
3. april 1979. godine
Izvor fotografija: autowp.ru