Čitajući jedinstvene priče iz rubrike Nasleđe, primetili ste da je u mnogima od njih detinjstvo presudan faktor u odluci vlasnika da restaurira ili kupi određeni automobil. Svima njima zajednički imenitelj čini sećanje na bezbrižne godine odrastanja u automobilu koji je u nekom trenutku napustio porodicu. Identičan motiv imao je i Davorin, koji je pre godinu i po dana u Osijeku, u gradu u kome živi, pronašao IMV Austin Mini 1000 iz 1971. godine.

Zahvaljujući Krešimiru, našem domaćinu i vlasniku Dijane čija se restauracija bliži kraju, Davorin i njegov Mini čekali su nas u Tvrđi, bajkovitom baroknom gradu – tvrđavi iz 18. veka na desnoj obali Drave.

„Minija sam našao ovde, u Osijeku, i već je bio lakiran, mehanički solidan i sa urađenim enterijerom. No, nedostajalo mu je malo ljubavi“, uveo nas je Davorin u priču o svom Miniju, dodavši da se nedostatak ljubavi, kao što to obično biva, ogledao u detaljima i sređivanju kočnica. Pored hromiranih retrovizora i brisača, te kožnih kopči na haubi, uz pomoć kojih je IMV zasijao punim sjajem, Davorin je istakao retke Cromodora felne od 10 cola, koje su fabrički ugrađivane na Innocentija, i koje ovom osječkom zvrku diskretno bude sportski duh. Za malo manje diskretnu vezu sa sportskim nasleđem, na limariji su odabrane bele nalepnice, za sada bez broja: „Ne znam koji broj da stavim, nisam nijednu trku do sad odvozao“. Ukoliko trka ipak bude, iako je ovaj Mini jedan od retkih kojma trap nije proširen, na zadnjoj polici pasivno-agresivno čeka kaciga, pronađena na buvljaku i restaurirana, uz neizbežan Reli Monte Karlo logo.

Iako Mini spada u kategoriju restauriranih, Davorin priznaje da mu je patina draža od novog laka, u prilog čemu govori podatak da je pored sarajevskog Golfa 1 imao rat-look VW Bubu. „Stare automobile nikad nisam ljubomorno čuvao. Vozim se svakodnevno, pa ako se pokvari – pokvari. Za sada nisam išao na ozbiljniji put, ali vožnje su sve dalje od kuće. Bitno je samo imati osnovne rezervne delove u gepeku“, zaključio je on. Obrazlažući svoju filozofiju, prisetio se izjave legendarnog pevača i kolekcionara: „Kad su pitali Jamiroquaia kako može da vozi Lamborghini Miuru svaki dan, odgovorio je – a kako dete da vidi Miuru koja prolazi kroz grad, ako ne ovako?“

„Otac je imao istog ovakvog Minija“, istakao je. Iako u Sarajevu kao dete nije viđao Miure, Davorin je odrastao uz očevog IMV Austin Minija 1000, koji je dugo podjednako služio i uveseljavao porodicu. Time je ovaj automobil zauzeo posebno mesto u nizu legendarnih klasika koji su mu prethodili, a koje su Osiječani svakodnevno viđali na ulicama svoga grada.

Nakon što je Stefan spakovao opremu i čekao da se CX Break podigne na nivo za vožnju, kroz baroknu i secesijsku arhitekturu Tvrđe odzvanjao je poznati zvuk temperamentnih 998 kubika. Provozavši se do Trga Sv. Trojstva, ne mareći za uticaj kaldrme na poznato ogibljenje Minija, razmatrali smo Minijadu kao prvu dalju destinaciju Davorinovog ljubimca. Naravno, u nadi da će ipak pre toga sarajevski klinci imati sreću da ga vide, radujući se više nego da je, na primer, Jamiroquai prošao svojom Miurom.

Autor teksta: Filip Žarković
Autor fotografija: Stefan Miladinović