Zaljubljenicima u Ferrari prethodnih nekoliko godina bilo je posebno traumatično, budući da je termin pristupačni Ferrari praktično prestao da postoji. Skok cena Ferrarija iz perioda od sedamdesetih do devedesetih godina zahvatio je sve modele, a među njima i nekada dostupne automobile poput Bertoneovog Dina 208, ili pak legendarnog 308 čija se vrednost sada često piše u šest cifara. Ferrari koji je najduže odolevao tom trendu bio je Mondial, neshvaćeni 2+2 sa centralno postavljenim V8 motorom. Ipak, i ovaj Ferrari je pošao putem dva Dina, 246 i 208, ali je na tom putu bilo značajnih razlika.

Dok su Dino iz šezdesetih i sedamdesetih dugo bili u zapećku kolekcionarskih interesovanja zbog toga što su bili Ferrariji sa dna ponude, Mondial nikada nije započeo svoj život kao to. Naprotiv, kada je predstavljen, bio je pozicioniran iznad Ferrarija 308, ali nije uspeo da dostigne njegovu popularnost. Razlog za to se krije u činjenici da je umesto čistokrvnog dvoseda sa režećim V8 motorom Mondial bio nešto malo više — automobil koji je nudio i praktičnost. Ipak, u Ferrari svetu, praktičnost ujedno znači i kompromis, te Mondial u svoje vreme nije doživeo hvalospeve kakve Ferrariji najčešće po automatizmu dobiju. Ipak, Mondial je uprkos tome uspeo da se kao kupe i kabriolet održi na tržištu od 1980. do 1993. godine, u četiri različite podgeneracije: Mondial 8, Mondial Quattrovalvole, Mondial 3.2 i Mondial t.

Jedan Ferrari Mondial 3.2 od skora krasi jednu beogradsku kolekciju modernih klasika, a i sam je među malobrojnim neoklasičnim pastuvima iz Maranela na ovim prostorima. U odnosu na prethodnike, Mondial 3.2 se pre svega razlikuje po povećanom motoru sa 270 konjskih snaga. Zatim, tu su potpuno redizajnirani ergonomičnii enterijer, te modernizovani branici u boji automobila. Nakon dve mlako primljene generacije, Mondial 3.2 je dobio zakasnelo javno priznanje, najviše zbog pomenutog Tipo F105C V8 motora sa 32 ventila koji mu je dao preko potrebnu snagu i performanse dostojne jednog Ferrarija, a proizveden je u tek 987 primeraka sa tvrdim krovom. Zajedničkim snagama, njegovu neobičnu lepotu zabeležili su Nikola i Voćko, te je ovaj Mondial zasijao u svojoj prepoznatljivoj Rosso Corsa nijansi.

Uprkos trnovitom startu i drugom životu provedenom u senci savremenika, Mondial sa vremenskom distancom danas nailazi na razumevanje šire javnosti, dokazujući time da je ovo ružno pače ipak postalo labud. Uz 3.2 podgeneraciju, Mondial je postao Ferrari kakav je oduvek trebalo da bude, te predstavlja prekretnicu u evoluciji ovog modela od nevoljenog i nedovoljno snažnog kompromisa do automobila koji pruža sve — užitak vožnje automobila sa centralnim motorom uz dovoljno prostora za četvoro. Iako neće dostići legendarni status GT krstarica sa V12 motorom ispred vozača ili pak čistokrvnih sportista sa živahnim V8 iza njegove glave, Mondial je našao svoje mesto pod suncem kao dugo zaboravljeni, ali punopravni deo ekskluzivne ergele iz Maranela.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Nikola Stojanovic