Daleke 1965. godine, Volvo je bio daleko od automobilskog giganta i inovatora kakav je danas, a Švedska je bila nepoznata zemlja za radnike koji su napuštali Jugoslaviju u trci za boljim životom. Umesto Nemačke ili Austrije, Apostol se pre pola veka odlučio za Švedsku, a njegov radni vek obeležilo je i upoznavanje, te kasnija dugogodišnja povezanost sa Volvom.

„Ja sam ga nabavio kad sam otišao 1965. godine u Švedsku i još uvek ga imam.“ počeo svoju je priču Apostol, „Tada je bio dve godine star i to je bio moj prvi auto. Svake godine sam njime putovao po dva-tri puta iz Švedske, 2,800 kilometara u jednom pravcu!“ U decenijama koje su sledile, Apostol je menjao automobile, ali je njegov Volvo uvek bio prisutan, makar kao drugi prevoz, a godine aktivne vožnje dovele su ovaj karavan do brojke od čak 1,500,ooo pređenih kilometara, što danas ovaj Volvo P210 Duett svrstava u privlilegovanu grupu automobilskih maratonaca sa sedmocifrenom kilometražom. Tokom svojih putovanja, Apostol je na najpozitivnije reakcije nailazio u Nemačkoj: „Tamo ne možeš da se odvojiš od benzinske pumpe, okruže ga kao da je Mečka, Boga ti. Švabe su čudo!“

Kako nam je Apostol rekao, njegov Duett je dugo bio i saputnik i saradnik, te ga za njega vezuju samo lepe uspomene: „Svako ima ljubav prema nečemu, a za mene je to bio moj auto. Ja sam sa njim radio, on mi je često i doprinosio i nikad nisam hteo da ga prodam jer se skoro nikad nije ni kvario. Taj auto je čudo jedno.“ Veliki tovarni prostor, neverovatna izdržljivost i dodatni krovni nosač omogućili su Apostolu da nebrojeno puta preveze sve potrepštine, bile one vezane za posao, selidbe ili povratak u rodnu zemlju. Tek kada se Apostol pre oko deset godina vratio u Srbiju, i njegov Volvo je došao na zaslužen odmor.

U Srbiji, automobil je posle verne službe dobio novu, crveno-belu farbu i enterijer, a svi potrebni delovi za ostatak obnove nabavljani su u Švedskoj: „Retrovizora na krilima uopšte više nema, kupljeni su na internetu. Najveći broj delova ide u Ameriku, a Nemci su pre 10-15 godina pokupovali mnogo ovih modela iz Švedske, pa je sve teško naći“ Jedan od detalja koji čine ovaj Volvo jedinstvenim su Mangels felne koje Apostol pripisuje mladosti i želji za nečim drugačijim. Da bi kompletirao enterijer, Apostol je naručio prilično redak radio iz perioda sa antenom koji je u trenutku kada smo ga posetili i dalje čekao. Pretražujući delove koji mu fale, Apostol je naišao i na dva ručno izrađena modela koja je bez razmišljanja kupio i oni sada na izložbama i skupovima krase zadnju klupu.

Pod stare dane, Apostol priznaje da se dvoumio i razmišljao o njegovoj prodaji. Ipak, uprkos tome, njih i dalje zajedno drže uspomene duge pola veka i milion i po kilometara. Bez obzira na to šta budućnost donese, ovaj Volvo neće posustati, jer kada se jednom dostigne prvi milion, ni drugi nije problem.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević