Muzej motocikala Pančevo
Muzej motocikala Pančevo
Jedna od najznačajnijih novogodišnjih odluka koje smo sebi zadali tokom nedavnih praznika i pauze bila je da u 2017. godini posvetimo više prostora oldtajmera na dva točka i njihovih vlasnika. Za razliku od većine takvih odluka, mi smo na našoj poradili od samog početka, te smo posetili Pančevo i impresivnu kolekciju starovremenskih motocikala Dragana Markuševa. Sa oko sto izloženih primeraka u tri povezane hale, ova zbirka je među najbrojnijim u regionu, a čine je motocikli iz prve polovine dvadesetog veka.
„U mom komšiluku je živeo jedan stariji čovek, pokojni čika Đoka Nikolić. On je imao jednog Zündappa i stalno je pričao kako je vozio razne stare motocikle, što me je zaintrigiralo, pa sam ih poželeo i ja. Prvi motocikl sam kupio od džeparca i bio je to baš njegov Zündapp, a on mi je pomogao i da ga sklopim. Tu je takođe bio ujakov Tomos 14 na kom sam naučio da vozim. U motociklima sam još od šestog razreda osnovne škole, ali recimo da sam ljubitelj starijih motocikala zvanično od srednjoškolskih dana.“ opisao nam je Dragan svoje moto početke, naglasivši da mu je sledeći dvotočkaš na listi bio BMW: „Ubrzo sam i tu želju ispunio, i tada je počelo malo ozbiljnije upoznavanje sa BMW motociklima. Tada sam uradio i svoju prvu generalnu, na modelu 60/5.“ Nakon prvih BMW-a, strast prema motorima više nije mogla da se obuzda, i kolekcija je sve brže rasla: „Onda su se u mom životu pojavili i drugi stariji motocikli o kojima sam toliko slušao i koji nisu izdavali svoje vlasnike — Horex, NSU, AJS, Norton, Triumph, Harley-Davidson… Jednog po jednog, nabavljao sam ih i uvek mi je bilo žao da ih dalje prodajem, pa su se oni zadržavali u garažama, a mnoge sam vozio u ujakov ambar koji se ubrzo napunio. Nisam ni znao da u Srbiji ima toliko tavana, šupa i garaža gde su se svi oni krili, niti mislio da će ih kod mene biti preko stotinu komada, za sada.“ uz smeh je dodao.
Ambar ispunjen motociklima bio je signal da kolekciji treba novi dom, te je Dragan uz pomoć porodice u svom dvorištu sagradio prvu garažu, a zatim i druge dve: „Hvala i Gospodu, i svima koji mi i danas pomažu. Ne želim ni da preskočim ljude koji su znali da poklone motocikl, ili neke delove, ili da ih ustupe za neki iznos koji je bio razuman. Svakako želim da pomenem svoju suprugu Draganu, od koje imam punu podršku, koja je uvek tu kada je potrebno, pa i u garaži, na održavanju. Zajedno idemo na susrete i putovanja, a i ćerke jako vole motocikle, mada više vole Harley-Davidson od BMW-a.“
Naravno, Draganu je prilično teško da izdvoji omiljeni motocikl, jer kako nam je rekao, svaki priča priču za sebe, a one su često trajele godinama pre nego što je motor ušao u kolekciju. Najbrojniji motocikli u kolekciji imaju bokser motore i bavarskog su porekla — BMW R2, R11, R12, R51, R71, R51/2, R51/3, R67, R67/2, R50, R60 i drugi, a tu su i Harley-Davidsoni, W750, WLC 750 i C-500 iz 1930. godine. Engleski motocikli su takođe prisutni u kolekciji, a među njima se izdvajaju Ivory Calthorp iz 1929. godine, retki New Imperial 7B Supersport sa Burger Porges bočnom prikolicom, BSA B-33, Ariel 557 iz 1927. godine, najstariji kompletni motocikl u kolekciji. Zbirku krasi i nekoliko Zündappa — S300, K-500, KS-600 i čuveni ratni KS-750, kao i NSU-a od kojih su posebno zanimljivi Consul 500 i OSL 250. Među motociklima za vojnu upotrebu izdvaja se Gnome Rhone AX2, motocikl iz okupirane Francuske, proizvođen za potrebe Vermahta. Naravno, tu je i nekoliko Italijana: Bianchi 500 iz 1936. godine, Benelli 250TN iz 1935, Moto Guzzi Sport 15 iz 1931, ali i još mnogo toga.
Uz pomoć grada i turističke organizacije Pančeva, muzej je na turističkoj mapi grada, ali nema fiksno radno vreme i posete se zakazuju. Draganov entuzijazam i želja da zaštiti što veći broj dvotočkaša od propadanja ili odlaska iz zemlje je zaista bezgraničan, što je još veća motivacija za podršku ovom projektu. U budućnosti, verujemo da ćemo Dragana posetiti ponovo, te doneti još priča o njegovim starim dvotočkašima.
Posete muzeju se zakazuju na 063/240-817 ili markusev@sbb.rs
Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević
0 Comments