Na vodi, korveta se kao mali i okretni ratni brod održala još od vremena vesala, preko jedara i parnih dimnjaka do modernih vremena. Na točkovima i sa Chevroletovim znakom na dugoj haubi, Corvette je od pedesetih godina i svojih početaka činila američki san, a C4 je kao jedan od najnaprednijih i najlepših automobila svog doba lako prevazišao svoj matični kontinent i širom sveta sa lakoćom uplovio u dečačke snove. Početkom devedesetih godina, jedan od tih dečaka bio je i Miki. Simbolično, nalazili se smo tačno pod pilonom mosta na Adi, koji se nad nama gubio u magli poput velikog jarbola, a Miki nije došao sam — na suvozačevom sedištu bio je njegov sin Bogdan.

„Moja Korveta je ’85 godište, iz druge godine proizvodnje, i prva je serija sa direktnim ubrizgavanjem.“ počeo je Miki, „Nju je uvezao drug iz Majamija i strogo je tražio to godište. Kupio ju je 1996. godine od prvog vlasnika, sa originalnim računom, svom dokumentacijom, poklon bonovima za gorivo i njenom ličnom kartom — plastičnom karticom sa odštampanim podacima.“ Kako nam je Miki dalje ispričao, automobil je bio odličan, ali je od jakog sunca boja potpuno matirala. Nekoliko meseci kasnije, automobil je stigao u Atinu, a na svojim točkovima i u Beograd. Početkom dvehiljaditih, Corvette je dobila i beogradske tablice. Automobil je napustio prvog vlasnika sa 66.000 milja na satu, a do danas, taj broj se uvećao na 88.000: „To nije automobil koji se vozio svaki dan. Jednostavno ne može da se vozi po kiši, ta zadnja vuča nema nikakvu kontrolu, kočnice nisu ABS…“

Pre pet i po godina, Miki je postao treći vlasnik ovog legendarnog američkog kupea: „Buca, drugi vlasnik i ja se znamo prilično dugo. Jednog dana me je nazvao i rekao da rasprodaje svoje automobile. Jedino Korvetu nije pominjao, a ja sam jedino za nju bio zainteresovan. Par dana kasnije smo našli cenu koja odgovara obojici.“ Narednih nekoliko godina, Miki je proveo ulažući u auto. Usput, Miki je razbio i jedan veliki mit o američkim automobilima: „Fama oko delova za američke automobile ne važi za nju — sve može da se nabavi na klik i za naše uslove, cene tih delova su jako niske. Pošto sam sve potrebne delove kupovao kada je kurs dolara bio nizak, sve je bilo još povoljnije. Tada sam za rezervu sakupio sve potrošno, ali se auto retko vozi, pa nema ni šta da se menja. Sada ona ima oko 250KS sa novim usisom. Takođe, izduv je nov i oko motora i trapova je sve urađeno.“ Što se kvarova tiče, jedini ozbiljan koji ga je zadesio bio je otkazivanje bobine, ali je Miki uz rešenje problema pronašao i nove prijatelje: „Kod Kragujevca nam je eksplodirala bobina koja je kondenzovala vlagu. Zvao sam Peđu, za koga sam znao da radi sa Amerikancima i objasnio mu problem. Rekao mi je da će rezervni deo stići za mesec-dva i da je najbolje da auto pošaljem šlepom kod njega. Za dva sata, on je već sredio auto — skinuo je bobinu sa svoje Corvette kao privremeno rešenje uz dogovor da je vratim kada nova stigne.“ Miki nam je kao specifičnost izdvojio i aparat za dijagnostiku koji spaja analogno i digitalno: „Lampica se na primer pali tri puta, pa posle pauze sedam, pa onda još pet. Zatim se u šifrarniku pronalazi broj 375 koji otkriva kvar.“

„Ona je za mene dečački san. Kada sam bio momak, nekih devedesetih godina sam mislio da ću je možda nekad videti na ulici, ali nisam mogao ni da pomislim da ću je imati i voziti. Sin ga isto obožava i samim tim što godišnje pređemo neku malu kilometražu, svaki put nam je pravo zadovoljstvo da se u njemu provozamo“, objasnio je Miki, dodavši da je Corvette izuzetno laka za vožnju, a njena potrošnja nije preterano visoka, bez obzira na motor od 350 kubnih inča, odnosno 5,7l. Van grada, kreće se između 10l i 13l, ali u gradskoj vožnji troši znatno više: „Zato što je automatik i zato što nema nikakve modove vožnje, troši i do 20l. Ali, uživanje u vožnji, snaga i zvuk motora su neka druga dimenzija. Svi mi imamo neke normalne automobile koje vozimo u 99% slučajeva, a ovo je nešto potpuno drugačije.“ Kako je Miki dalje naveo, kada bi ga vozio svakodnevno, nekoliko stavki bi oduzimale draž koju ima: veoma veliki otklon volana, vrlo nizak položaj sedenja koji za sobom povlači težak ulazak i izlazak.

Pošto smo skinuli targa krov, i Bogdan je podelio svoje utiske o tatinom automobilu: „To je prvi stariji automobil koji je tata vozio. Voleo bih da imam neki takav auto, ali videćemo u kakvoj ću situaciji biti. Nijednu drugu nisam video osim na slici, ali ova mi je omiljena!“ Magla se polako podizala i pre polaska, Miki je demonstrirao rad čuvene digitalne table, a Korveta se zatim glasno otisnula u još jedan idealan dan za krstarenje Beogradom.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević