Pre trideset i sedam godina, odnosno 2. oktobra 1978. godine, napravlljen je prvi ručno izrađeni prototip Yuga koji je iste godine poklonjen doživotnom predsedniku SFRJ, Josipu Brozu Titu. Prvi serijski proizvedeni primerci sišli su sa proizvodne trake 28. novembra 1980. godine, što zapravo predstavlja proslavu trideset i pet godina od početka proizvodnje. Taj datum je izabran kao dan pred 29. novembar, veliki državni praznik koji je trebalo da obeleži i početak proizvodnje jednog potpuno novog modela. Ispred vas je izvod iz monografije Danijela Kadarjana – „Zastava automobili – Priča o jednom brendu“ koji temeljno govori o ovom automobilu, od ideje o njegovom nastanku, pa sve do poslednje napravljenog komada.

---

1971. godine, poslovodstvo fabrike automobila „Crvena Zastava“ donelo je poslovnu odluku, da je pravo vreme da iskoriste odličnu saradnju sa italijanskim partnerom u svrsi kreiranja novog projekta. „Crvena Zastava“ je početkom 70-ih godina beležila preko 20 godina uspešne saradnje sa italijanskim partnerom u predelu licencne proizvodnje putničkih automobila, između ostalog i tada najnoviji ekskluzivni projekat „Crvene Zastave“, automobil „Zastava 101“, licencni derivat automobila „Fiat 128“. 1971. godine, otvoren je projekat novog putničkog automobila, pod kodiranim imenom „Y“. Osnovna ideja bila je da novo vozilo pripada segmentu između „Fiće“ i „Zastave 101“.

Novi automobil morao je da zadovolji, do tada, najveći broj kriterijuma i normi. Neophodno je bilo konstruisati automobil koji odgovara domaćim, ali i inostranim propisima. Oprezno se pratila konkurencija iz iste klase, kako bi novo domaće vozilo po svim tehničkim rešenjima i performansama bilo konkuretno širom Evrope i sveta. Međutim, tada su nasledili izvesni problemi unutar same fabrike, koji su pomerili početak rada na projektu do sredine 70-ih godina. Naime, usledili su problemi uhodavanja serijske proizvodnje „Zastave 101“, u predelu proizvodnje motora i menjača.

Sredinom 70-ih godina, sprovedeno je temeljno istraživanje tržišta, i rukovodstvo „Crvene Zastave“ je donelo odluku osnovne koncepcije novog automobila. 1975. godine javnosti je predstavljen novi projekat pod fabričkim imenom „Zastava 102“, i tada je vladalo mišljenje da će upravo ovaj fabrički naziv zapravo biti i komercijalni naziv novog automobila. Iste godine je sa italijanskim partnerom ugovorena kompletna tehnička i logistička podrška na novom projektu, i odlučeno da će nova „Zastava 102“ posedovati koncept prednje vuče, isti koncept primenjen i na modelu „Zastava 101“.

1977. godine, u Institutu fabrike automobila „Crvena Zastava“, domaći stilisti kreirali su prve crteže i gipsane modele novog automobila. Na osnovu većeg izbora, rukovodstvo „Crvene Zastave“ izabralo je dizajn sa tro-vratnom karoserijom, na osnovu kojeg je urađen gipsani model u prirodnoj veličini, kao i model enterijera novog automobila.

Nakon odabira mehaničkih sklopova, preuzetnih od italijanskog partnera, i završetka kompletne prototipne dokumentacije, 1978. godine izrađena su ručno prva četiri prototipa. Ukupno je ručno napravljeno 14 prototipova „Zastave 102“, od kojih je svaki bio namenjan različitim ispitivanjima. Cena prvog ručno konstruisanog prototipa automobila „Zastava 102“ iznosila je neverovatnih 12.000.000 novih dinara. Iste godine, ručno napravljena „Zastava 102“, zelene boje, poklonjena je predsedniku SFRJ, Josipu Brozu Titu, prilikom njegove posete Kragujevcu.

Kada je nova „Zastava 102“ u pitanju, najveća diskusija i rasprava vodila se upravo oko odabira pogonskog agregata. Prvobitno se razmišljalo o dobro poznatom motoru „128A“ od 1.116 ccm, koji se tada već ugrađivao u automobil „Zastava 101“. Osim pomenutog motora, u pojedine prototipove ugrađen je motor „850A“, (motor iz automobila Zastava 850) radne zapremine 848 ccm. Prvobitna namera „Crvene Zastave“ bila je da uz bazni model automobila „Zastava 102“ ponudi dati motor od 848 ccm, međutim, početkom 1978. prekinute su sve diskusije oko toga koji će motor krasiti novu Zastavu. Rukovodstvo „Crvene Zastave“ odlučilo je da od italijanskog pratnera otkupi tehničku dokumentaciju za proizvodnju motora „100GL“ od 903 ccm sa 45 KS, koji se tada ugrađivao i odlično pokazao u automobilu Fiat 127.

U javnoj anketi održanoj krajem 1979. godine, između 3.000 predloga, odabrano je ime koje će komercijalno krasiti novog Zastavinog „mališana“ – JUGO. U proleće 1980. godine, na Beogradskom sajmu automobila, „ZASTAVA JUGO 45“, zvanično spreman za srijsku proizvodnju, prvi put je javnosti predstavljen. Avansne uplate su počele da se primaju na sajmu i širom prodajne mreže, i tada su počeli da se formiraju spiskovi sa redoslodom isporuke i kako je tada najavljivano, prve isporuke bile su očekivane u decembar mesec iste godine.

Prvi serijski „Jugo 45“ sišao je sa pokretne trake 28. novembra 1980. godine. „Mališa“ ili „Temperamentni štediša“ kako su ga u medijima krstili, ubrzo je dobio i familiju, koja se mogla premijerno videti na Beogradskom sajmu automobila 1983. godine: „Jugo 45L“ (Luks) i „Jugo 55“ sa motorom od 1.1 litra (u obe verzije – osnovnoj i luksuznoj).

Krajem 1984. godine, Zastava je potpisala predugovor sa američkom novo-osnovanom kompanijom „Yugo Amerika“, o izvozu automobila „Jugo 55“ na najzahtevnije tržište na svetu. Za ovu potrebu, na vozilu je bilo neophodno izvršiti preko 400 pojedinačnih modifikacija. Prvi kontigent „američkih jugića“ pod komercijalnom oznakom „Yugo GV“ (Grand Value – Velika Vrednost) isplovio je iz luke Bar 31. jula 1985. godine. Većina izmena je početkom naredne godine primenjena na modelima „Yugo 45A / 55A“ (Amerika), namenjenim domaćem i ostalim izvoznim tržištima. Nekoliko meseci kasnije, predstavljeni su modeli „Yugo 45E / 55E (Ekonomik). Ovo je bila ekonomična verzija „Yugo Amerike“ sa nešto siromašnijom standardnom opremom, i povoljnijom maloprodajnom cenom.

Pored automobila „Yugo GV“, za Ameriku su bili pripremljeni i „Yugo GVL“ (Grand Value Laxury), „Yugo GVS“ (Grand Value Sport), „Yugo GVX“ (Grand Value Extreme) (sa motorom od 1.3 litra, petostepeni menjačem, izmenjenim enterijerom i još mnogo toga), „Yugo GV PLUS (Grand Value Plus) i „Yugo GVC“ (Grand Value Cabrio).

Dva osnovna paketa opreme („E“ i „A“), koji su se prodavali na domaćem tržištu, su sredinom 1987. godine dobili proširenje palete. Naime, gledajući od najjeftinijeg modela Yuga, prema najskupljem, paleta je bila sledeća: Yugo 45E, Yugo 45EX, Yugo 45A, i Yugo 45AX. Raspored modela i sufiksa je bio isti i za model Yugo 55. Sufix „X“ je označavao pojedine dodatke u standardnoj opremi samog automobila. Npr. 1987. god, Yugo 55A nije imao zadnje naslone za glavu i antenu za radio aparat. Ali je zato to u standardnoj opremi posedovao Yugo 55AX. Da se primetiti da su razliku u nivou opreme minimalne, ali ipak dovoljne za korigovanje cene.

Pošto je u međuvremenu postao lako prepoznatljiv, naziv „YUGO“, je 1988.godine proširen kao marka na sve Zastavine modele, pa je za najmanji model, sredinom 1988. godine, uvedeno ime „KORAL“, sa sufiksom snage motora u KS: „45“, „55“, „60“ i „65“. 1989. godine, tržištu su predstavljena još dva, prethodno javnosti dugo najavljivana modela: Yugo Koral 65EFI, i Yugo Cabrio 1.3 i 1.3EFI.

Zastava je u svom proizvodnom programu imala kabriolet na bazi modela „Koral“. Mali automobil je nastao na osnovu želja američkih kupaca, ojačanjem celokupne školjke, sa posebnim naglaskom na ram vetrobranskog stakla. Od početka je pravljen sa krovom koji se automatski podizao i spuštao sa četiri mesta za sedenje. Mali, živahan, atraktivan, jednostavan i lak za održavanje izrađivao se sa motorima 1,3L u verzijama sa dvogrlim karburatorom ili elektronskim ubrizgavanjem.

Početkom 90-ih godina, uspostavljena je saradnja sa Italijanskim automobilskim proizvođačem „Innocenti“, (koji je oduvek bio u vlasništvu FIAT-a) za izvoz automobila „YUGO“ u Italiju pod markom pomenutog proizvođača. Tako je od 1990 do 1994. godine, fabrika Zastava proizvodila i izvozila „jugiće“ za Italiju pod markom „Innocenti“. Ovi modeli su nosili sledeće nazive: Innocenti Koral 45, Innocenti Koral 55, i Innocenti Cabrio 65. Iako je od 1992. godine, Jugoslavija bila pod ekonomskim sankcijama, i izvoz joj je bio zabranjen, ovi „jugići“ su našli svoj put do italijanskih auto salona iz jednog prostog pravnog razloga: Zbog toga što su ova vozila nosila naziv italijanskog automobilskog proizvođača, smatralo se da je proizvod italijanski, a ne jugoslovenski.

Zvaničnim raspadom SFRJ 1992. godine, gubitkom kooperanata i uvođenjem ekonomskih sankcija nad SR Jugoslavijom, svi zastavini razvojni projekti, kao i inovacija i modernizacija popularnog „jugića“ stavljena je na tzv „stand by“ režim. Finansijska sredstava za modernizaciju bilo kog modela iz Zastavine game nisu postojala, niti je postojao način da se ta sredstva, zbog ekonomskih sankcija, pribave putem kredita od inostranih banaka. Ono što niko tada nije znao jeste koliko će dugo trajati taj „stand by“ režim. Bilo kako bilo, nešto se ipak moralo raditi. 1994. godine tržištu je predstavljen inoviran „KORAL CL“. Koral CL je imao znatno bogatiju standardnu opremu u odnosu na klasičan Koral. Prevashodno je bila u pitanju estetska razlika između Korala i Korala CL, kao npr. duboki branici u boji karoserije, prednji i zadnji spojler takođe u boji karoserije, kvalitetnija vrsta tkanine na sedištima, umetak sa tkaninom na tapacirungu vrata, noviji tip sedišta, retrovizori podesivi iz kabine, nova kontrolna tabla, nova prednja maska itd.

Krajem 1995. godine, „jugić“ zvanično menja ime. Za osnovni model korišćeno je ime „Tempo“, sa sufiksom radne zapremine u litrama: „1.0“, „1.1“ i „1.3“. Opremljeniji „jugić“ pod sufiksom „CL“ zadržava ime „KORAL“, kako bi i dalje postojala diferencirana gama proizvoda.

Krajem 1998. godine, Zastava je pripremila naslednika za dobro opremljen KORAL CL. To je bio model „YUGO CIAO“. Međutim, zbog katastrofalnih događaja koji su obeležili 1999. godinu u SR Jugoslaviji, sa bombardovanjem države, premijera ovog modela je bila odložena. Nakon što je Zastava ponovo počela da radi sredinom 1999. godine, „YUGO CIAO“ je veoma brzo bio spreman za nastupanje na sledećem salonu automobila u Beogradu, koji je bio zakazan za proleće 2000. godine.

Najnoviji tada član porodice automobila Yugo namenjen je bio, po rečima proizvođača, ljubiteljima sportske vožnje i prirode, mladima i onima koji se tako osećaju. Yugo Ciao doneo je napredak ne samo na estetskom već, pre svega na polju kvaliteta. Nova paleta nijansi karoserije i branika obuhvatala je dvoslojne, kvalitetnije i postojanije boje. Kućišta spoljnih ogledala takođe su bila obojena kao i branici. Budući da je u svakom savremenom automobilu bezbednost na prvom mestu, Yugo Ciao je imao svetla za maglu ugrađena u prednji branik i visoko postavljeno treće stop svetlo. Enterijer vozila je bio izrađen u crnoj boji sa žutim kožnim upravljačem, obojenom pozadinom instrumenata koji su obuhvatali i obrtomer, obojenim vrhom ručice menjača i sportskim pedalama. Prednja sedišta su bila oblikovana tako da pružaju maksimum udobnosti i odličan oslonac čak i u oštroj vožnji, dok je zadnja klupa bila opremljena naslonima za glavu. Ukupan utisak punoće i konfora bila je dopunjena i kvalitetnim audio sistemom sa antenom i zvučnicima kao i centralnim zaključavanjem vrata. Međutim, ono što se na prvi pogled nije videlo, a činilo osnovu dinamične prirode modela Yugo Ciao jeste spušteno zadnje ogibljenje, koje je davalo ovom modelu odličnu stabilnost i upravljivost u svi uslovima vožnje.

Početkom 21. veka Zastava se vratila imenu „Koral“, izostavljajući iz ponude motor „0.9“ litara. Najnoviji član familije „Koral“ je bio inovirani model „Koral In“. 2000. godine, „Koral“ je redizajniran pod nadzorom francuske dizajnerske kuće „Heuliez“. U prvoj polovini 2001. krenule su i prve pilot serije, dok je serijska proizvodnja otpočela naredne godine. „Koral In“ je zadržao sve dobre osobine prethodne verzije „Korala“ dok je sa inoviranim pozicijama pridobio moderniji i savremeniji izgled. Izgled automobila krasio je niz izmenjenih i sada savremenih detalja kao što su nova prednja i zadnja maska, novi elegantno zaobljeni branici i bočne lajsne kao i podesivi retrovizori i brave vrata su u boji vozila. Svetlosna oprema je bila takođe veoma bogata i funkcionalna, a karakterisale su je električno regulisani halogeni farovi, transparentni pokazivači pravca i svetla za maglu, čime je bila omogućena izuzetna vidljivost noću kao i pri otežanim vremenskim uslovima.

Posedovao je zadnji spojler sa integrisanim trećim stop svetlom, sportske pragove, i modernije radkapne. Kvalitet i ergonomija bili su osnovni principi pri dizajniranju unutrašnjosti inoviranog modela. Prednja i zadnja sedišta bila su opremljena sigurnosnim pojasevima i naslonima za glavu. Moderna instrument tabla sa preglednim instrumentima i tasterima pružala je sve neophodne funkcije i informacije. Kao dodatne opcije, u ponudi su bili nasloni za glavu i pojasevi na zadnjem sedištu, centralna brava, radio kasetofon sa 4 zvučnika, ugradnja TNG gasnog uređaja i metalik boja. Suština automobila nije promenjena. U ponudi je bilo čak 6 varijanti motora: tri karburatorska DMB motora – 1.1 55KS, 1.1 60KS, 1.3 65KS; dva DMB motora sa EFI sistemom – 1.1 EFI 63KS i 1.3EFI 68KS; kao i motor grupacije PSA, 1.1 EFI 60KS. Dimenzija pneumatika bila je povećana na 155/70 R13.

2007. godine, u model „KORAL IN“ ugrađena je potpuno nova kontrolna tabla, sa novim instrument satom kao i novi tip retrovizora, koji je bio preuzet, sa našem tržištu dobro poznatim mališanom „Fiat Seiceno“. Ujedno je ovo bila i poslednja modifikacija na automobilu koji je u narodu oduvek bio najpoznatiji jednostavno kao „JUGO“. Poslednji „JUGO“ je sišao sa montažnih traka, uz mnogobrojne suze zaposlenih a i šire javnosti 11.11.2008. godine, i ovim činom poslat u veoma zasluženu, ali po rečima ljubitelja, prevremenu penziju. Proizvedeno je ukupno 794.428 primeraka svih verzija „Yuga“.

Autor teksta: Danijel Kadarjan
Izvor: Monografija „Zastava automobili – Priča o jednom brendu“