Gotovo istog trenutka kada se fotografija Land Rovera u boji peska našla na našem Facebook zidu, zacrvenelo nam se i virtuelno poštansko sanduče: „Drago mi je što je neko primetio slona u staklarskoj radnji!“ glasila je prva rečenica koju je poslao Miloš, vlasnik Lendija koji godinama svojom pojavom oplemenjuje skupe, ali često bezlične i dosadne parkinge u najužem centru grada. Naša pređašnja iskustva sa vozačima Land Rovera nisu bila plodonosna, ali se Miloš ni po čemu nije uklapao u taj profil, pa mu nije bio nikakav problem da se ovog vikenda išunja iz grada pod opsadom.

„Kapiram da on sada ne čuje ništa“, uhvatio sam sa zadnjeg sedišta deo razgovora dvojice Miloša, dok se Lendi tresao i brujao po novobeogradskim ulicama. Ipak, uz velike napore, uspeo sam da čujem kako je Land Rover dospeo u Miloševe ruke. „Kum ima kuću na Goliji, u jednom predivnom selu.“ probijao se Milošev glas kroz buku motora, „U njemu su svi vozili ili Lade Nive ili Land Rovere i tu je sve počelo“ Interesovanje za ove terence je raslo, a Miloš je tokom svojih istraživanja upućen na Duleta, nedavno preminulog stručnjaka za Land Rovere: „Da nije bilo njega i njegove ekipe, ne bi bilo ni ovog automobila u mojim rukama niti išta od mene kao Lendroveraša. Kada sam kupovao Lenda, sa mnom su išli Dule i Lari, gitarista Silueta, a posle su mi objasnili da će mi pomoći oko svake popravke, ali da moram da je obavim samostalno. Naučili su me da Land Rover nije automobil koji ostaviš majstoru i dođeš po njega. Mnogo sam vremena proveo u Duletovoj radionici i mnogo me lepih trenutaka veže za ta druženja.“

Pre nego što je dospeo u Miloševe ruke, bivši policijski Land Rover je prethodno pripadao vlasniku luna parka iz Ulcinja. Tadašnji vlasnik ga je često koristio za vuču vožnji iz parka, da bi ga ćerka vratila sa primorja u Beograd. Kupovina je bila uspešna i Miloš je već devet godina vlasnik Station Wagon Land Rovera 109 iz 1976. godine: „On je karaktersitičan po tome što ima dupli krov i četiri rupe sa poklopcima na njemu, kao i flapsove ispod šoferšajbne koji služe za ventilaciju. Tokom 2007. godine, ofarban je iz policijske plave u ovu boju, najsličniju njegovoj Sahari, ali je smešana kod nas.“ Zbog velikih razdaljina koje prelazi, Miloš je zamenio njegova prednja sedišta, a kada je njime putovao u Grčku, gde je jedno vreme živeo, nosio je dva motocikla: „Pravili smo mu poseban nosač na mestu gde se nalazi zadnja guma, a kada su me videli, graničari su mislili da sam krenuo na moto-trke!“ Iako je već godinama u civilnoj boji, jedan detalj čuva sećanje na prošlost u službi države — na njegovom levom krilu nalazi se svetlo za šunjanje, koje osvetljava put na metar od vozača bez odavanja položaja beguncima od zakona.

Iako ga Miloš retko koristi u terenskoj vožnji, Land Roveru nikako ne manjka avanturističkog duha. Osim što je zvanično istraživačko vozilo Centra za Studije kulture na Fakultetu političkih nauka, Lendi je sve svoje transportne sposobnosti upregao prilikom nedavnih poplava čije se posledice i dalje osećaju u pogođenim mestima. Miloš je tada svoj automobil stavio na raspolaganje policiji, ali pod uslovom da ga on vozi: „Rekao sam im da mi ne pada na pamet da dam nekom drugom da vozi automobil, ali da mogu da idem gde god sam im potreban i kad god sam im potreban. U međuvremenu, Krizni štab Drvo Javorovo i Mikser House su organizovali sakupljanje pomoći. Land Rover je tu iskoristio svoj pun potencijal i bio znatno korisniji. Tokom tih dana, punili smo ga do iznemoglosti, ali je izdržao sve.“ O danima borbe sa elementarnom nepogodom snimljen je i film Heroji, a jedan njegov odeljak je posvećen upravo Milošu i njegovom Lendiju.

Dok se situacija u gradu se polako vraćala u kalup svakodnevice, mi smo u njoj uživali uz stanicu Topčider, našem tradicionalnom mestu za beg od gradske vreve. Iako se nisu često susretali sa blatom i bespućima, Miloš i njegov Lendi su za devet godina iza sebe ostavili kilometre, ogrebotine i ulubljenja, crte karaktera jednog oldtajmera koji ne traži garažu. Otkrivši bogatu priču koja stoji iza njegovog Land Rovera, Miloš nam je skinuo veo misterije sa gradske legende o čijoj smo duši i životnom putu često razmišljali gledajući ga kako prkosi svim pravilima i razbija monotoniju beogradskih venaca.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević