Od Sidneja, kroz Jugoslaviju, do Londona
Od Sidneja, kroz Jugoslaviju, do Londona
Za one kojima su uz oldtajmere u krvi i avanture i putovanja, ne postoji veće zadovoljstvo od relija u posebno pripremljenom klasiku. Ništa ne može da prenese duh onih lepših vremena kao činjenica da ćete za mesec dana, u svom ogoljenom automobilu preći hiljade kilometara na tri kontinenta. U takvim uslovima nema mesta za spuštanje, šminkanje i glancanje. Vožnja na ivici izdržljivosti je jedino što se broji! Upravo to radi družina zaljubljenika u automobilske maratone koja je za odmorište na putovanju koje traje od 12. aprila do 11. maja izabrala i Beograd. Svoje prljave, izranjavane i nadasve fascinantne automobile su izložili ispred hotela Metropol. Posade iz Australije, Novog Zelanda, Velsa, Engleske, Škotske, ali i Češke i Turske su u samom centru grada, praćene začuđenim pogledima slučajnih prolaznika i oduševljenjem zaljubljenika u automobile, prljale ruke obavljajući neophodne popravke pred sutrašnji odlazak. Fordovi su bili najbrojniji — Escorti, Mustanzi, pa i Falcon GT, a njih su sledili Datsuni, Porschei, Volvoi i jedan Holden Commodore.
Iskoristili smo ovu nesvakidašnju priliku da porazgovaramo sa Sandijem Dalgarnom, vozačem jednog od četiri MK1 Ford Escorta RS1600 napravljenim od novih delova 1994. godine za potrebe revijalnog relija London-Meksiko 1995. godine. Iako zauzet saniranjem problema sa crevom ulja, koje je puklo još u Bugarskoj, bio je veoma raspoložen za razgovor o svom trećem reliju od Sidneja do Londona. Kako nam je rekao, vožnja kroz Australiju je bila nestvarno dobra, sa peščanim dinama preko kojih su skakali, a na jednoj pustinjskoj deonici od 107 km su postigli prosečnu brzinu od 72 milja na sat. Posle toga, crveni pesak je okupirao kabinu i jedino rešenje je bio usisivač. Srbijom su putovali kroz Niš ka severu i vrlo su prijatno iznenađeni, dok je Sandijev mehaničar dodao da su neki putevi bili ravni kao staklo, a onda odjednom postali puni rupa i izbočina. Na mapama koje je čitao sa svojim suvozačem Nikom Starkijem, dalo se videti da će im u Hrvatskoj i Bosni, kroz koju danas voze, biti veoma zabavno — jedna od ruta koja ih čeka broji 32 km i poznata je kao put od hiljadu krivina. Prelazak Lamanša neće označavati kraj relija: pre dolaska u London, u Velsu ih dočekuje poslednji izazov, takozvana žaoka u repu. Nažalost, u daljem razgovoru nas je prekinula kiša, te smo propustili jednu Mercedes Pagodu i nismo saznali da li se na platou pojavio i Perana Capri, verovatno najzanimljiviji automobil na celom reliju. Ako imate neke informacije o njemu, javite nam, ako na putu sretnete ovu kolonu avanturista, poželite im sreću!
Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević
2 Comments
Capri se nije pojavio.Propustili ste Pagodu,123 GT,jos jednog eskorta i datsuna. 🙂
Uf, ta reli Pagoda će me progoniti do kraja života 🙁 To je trebalo videti. A neki i jesu 😛