Snaga jednog brenda ogleda se u tome koliko su ljudi spremni da sa njim poistovete sve slične proizvode. Zahvaljujući popularnosti Jeepa, svako terensko vozilo u svakodnevnom govoru nazivamo džipom, digitron je reč koja se mnogo češće koristi za kalkulator, a stariji će svaku pastu za zube zvati Kaladont. U drugim slučajevima, snažni brendovi u potpunosti odmenjuju svoje sinonime, pa tako mustange više niko ne pamti kao divlje konje iz američkih prerija, već kao revolucionarnu seriju automobila predstavljenu 1964. godine. Pomen pojma Mustang tako odmah stvara asocijacije na crveni kabriolet i Route 66, slobodu i zvuk V8 motora.

Ikonografija koju je Mustang stvorio tokom šezdesetih godina pala je u vodu u sledećoj dekadi, najmračnijoj za američku automobilsku industriju. Mustang je u svojoj drugoj generaciji postao nejako ždrebe, a na put ka staroj slavi vratio se 1979. godine predstavljanjem treće Fox Body inkarnacije. Iako je izgledao potpuno drugačije od dotadašnje predstave o Mustangu, ovaj automobil je vratio snagu u Fordovo najdraže čedo. Gotovo ceo život, Vukašin je proveo zaljubljen u Mustang, počevši od ranih sećanja upravo vezanih za Fox Body, pa kasnijih saznanja o starijim generacijama, retkim, traženim i opskurnim modelima: „Koliko god puta pokušavao da se setim kad sam zavoleo Mustange, ne uspeva mi, ali ta ljubav datira iz najranijeg detinjstva. Odrastao sam u osamdesetim i TV serije, MTV spotovi i filmovi su bili prepuni Fox Mustanga i scena vožnje koje su mi se urezale u pamćenje. Iako je ta generacija vrlo brzo zaboravljena jer su došli noviji i snažniji modeli, meni je uvek bila interesantna zbog toga što je taj automobil vezan za lepo detinjstvo i odrastanje koje sam imao. Iako u Evropi ova generacija nije popularna kao u Americi, kad god bih naišao na nekog Fox Mustanga u Srbiji, pokušavao sam da nađem načina da ga kupim.“

Sreća se Vukašinu osmehnula prošle godine, kada je nenadano primetio jedan Mustang za koji do tada nije znao: „Pretražujući oglase i gledajući potpuno drugi auto, našao sam 1991. Ford Mustang GT 5.0 H.O. sa manuelnim menjačem i u skoro perfektnom stanju. Na jednoj slici, prepoznao sam deo zadnjeg svetla i spojlera i odmah shvatio da moram da nazovem vlasnika.“ Posle kratkih pregovora, ovaj Fox Mustang se našao u Vukašinovoj garaži, nakon čega je počelo naručivanje delova iz Amerike, te borba sa birokratijom, tehničkim pregledom i registracijom. Ovaj Fox Body Mustang je u Beograd došao iz Južne Karoline ranih devedesetih godina i pomalo vožen sve do 2009. godine kada je parkiran u garažu prvog vlasnika, koji ga je i kupio u Americi: „Kada je parkiran, imao je 51.000 milja što je oko 80.000 kilometara, dok danas ima par hiljada više jer se praktično svakodnevno vozi.“

Ono što ljubitelji klasičnih automobila i široka javnost zameraju Fox Mustangu jeste njegov tada savremeni dizajn koji je raskrstio sa svim poznatim obeležjima originalnog Mustanga. Ipak, kada je u pokretu, 5.o GT Fox Body je po svemu pravi Mustang i pravi muscle automobil: „Utisak u vožnji je potpuno klasičan i po svemu što osetite dok vozite, ovaj Mustang pripada šezdesetim. Ispod haube je V8 sa 5 litara zapremine, dva ventila po cilindru i bregastom u bloku i to je koncepcija koja datira iz kasnih pedesetih. Motor možda jeste opremljen relativno modernim sistemom ubrizgavanja goriva, ali to i dalje ne može da sakrije old school utisak. Moćni petolitarski V8 sa manuelnim menjačem i zadnjom vučom je zabavna kombinacija koja potpuno menja percepciju vožnje. Snage ima na pretek i vrlo često se desi da idete daleko brže nego što mislite. Fabrički podatak o ubrzanju je 6.5 sekundi do 100 km/h i sasvim sam siguran da je tačan. Kvačilo je tvrdo, menjač je grub ali precizan i auto vas tera da ga vozite celim telom.“ Naravno, uvek se postavlja i pitanje stabilnosti i upravljivosti, pri čemu Vukašin staje u odbranu svog konja: „Američki automobili se često smatraju nestabilnim i spremnim da zabace rep pri svakom dodavanju gasa u krivini. Ovaj Mustang to definitivno može da uradi ali je iznenađujuće stabilan i pored toga što ima krutu zadnju osovinu, primereniju automobilima iz pedesetih nego sportskim modelima sa kraja 20. veka. Trik je u tome što GT fabričk ima četiri amortizera na zadnjoj osovini, dva vertikalna i dva horizontalna koja auto veoma sigurno drže u krivinama. Ono što me je pomalo razočaralo jesu kočnice i radijus okretanja. Prednji diskovi i zadnji doboši mogu da sigurno zaustave auto, ali svaka ambicioznija vožnja, kao i kapaciteti ovog Mustanga ipak traže sigurnije kočnice. To će biti prva na listi stvari koje bih hteo da poboljšam. Što se radijusa okretanja tiče, masivni i široki V8 u nosu dosta ograničava skretanje. Ako hoćete da napravite polukružno skretanje iz jednog puta, treba vam bulevar sa tri trake. Ako morate to da uradite u običnoj ulici, uspećete samo ako koristite gas i zabacite rep, što nije praktično, ali je veoma zabavno.“

Okružen snažnim konjima od krvi i mesa u miru Salaša 137, Vukašinov Mustang GT je bio punopravni deo čenejke ergele veličanstvenih atova. Oštar, definisan i mišićav na sasvim drugačiji način od svojih najslavnijih prethodnika, Fox Body Mustang je dugo morao da se dokazuje pred neumoljivim sudijama, ali se pokazalo da je vreme ipak na njegovoj strani. Zato, Fox Mustang danas zri kao poštovani član krda i moderni klasik sa lepotom, snagom i šarmom dostojnim slavnog imena.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević