Stranice ovdašnje automobilske istorije su sa obe strane Drugog svetskog rata ispisane uticajima velikih proizvođača sa evropskog i severnoameričkog kontinenta. Iako prevashodno okrenuti Evropi i automobilima čiji gabariti su se lako uklapali u lokalnu arhitekturu i uzane ulice do tada korišćene isključivo za konjske zaprege, nije nedostajalo ni velikih američkih limuzina koji su posle rata mahom bili rezervisani za činovnike državne uprave i pratećih struktura. Istočno-evropski proizvođači bili su takođe zastupljeni, ali je njihov broj bio značajno manji. A šta je sa dalekim istokom?

Japanska auto industrija danas ima možda i najznačajnije cifre u poslu, te je dovoljno spomenuti da je Toyota Corolla najprodavaniji model u istoriji. Da im je to neko rekao pre više od pola veka verovatno bi se samo nasmejali jer su i sami bili svesni da van granica njihove postojbine ne postoji prepoznatljivost modela, pa čak ni istaknutih marki. Tek krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih Japan menja pristup i počinje njihov uspon, pre svega ka zvezdama američke zastave gde su ubrzo ne samo napravili zadovoljavajuće prodajne rezultate već su i počeli da oblikuju tamošnju auto kulturu. I kod nas se u to doba osetio dolazak prinova sa istoka te su Mazde, Toyote i Datsuni bili prepoznati do kraja sedamdesetih. Možda i najveći bum automobila sa dalekog istoka je onaj koji je ispratio raspad Jugoslavije kada je u Srbiji prodat ogroman broj Toyota Corolla, Mazda 121, 323 hečbek i limuzina, 323f i sl. To nije bilo slučajno jer se tokom višemesečnog transporta ovih automobila ka tržištima Zapadne Evrope promenio tamošnji propis o izduvnim gasovima te su karburatore menjala direktna ubrizgavanja, što je ove japanske modele tada činilo pogodnim za tržište poput našeg.

Otac našeg prijatelja Živka iz Novog Sada u tome je početkom devedesetih video priliku, posebno u trenucima kada je ostao bez posla i kada su sankcije uzrokovale izostanak rezervnih delova za ove modele. Živko je odrastao uz očeve pionirske poslovne poduhvate i pored snova prema Lamborghinijima i Ferrarijima poput ostale dece, polagano je počeo da saznaje i voli istočnjačka kultna izdanja na četiri točka poput Honde NSX. Očev posao je napredovao, Živko ga je kasnije preuzeo i danas uspešno vodi Trio Motors koji se bavi prodajom celokupnog asortimana rezervnih delova za japanska i korejska vozila ali su i ovlašćeni prodavac i serviser Isuzu vozila u Srbiji. Živko stoga nije imao mira sve dok 2010. zajedno sa Vukašinom nije otišao u Smederevsku Palanku po svoj prvi japanski klasik – Mazdu 1500 Luce. Auto je bio loš i plaćen je tadašnjim mladalačkim neiskustvom ali sticajem okolnosti nije prepušten sudbini već je Živko pored svih obaveza uspeo da ga za sada ofarba i ostavi sa strane da sačeka sklapanje, a mi zasebnu priču o tom automobilu.

Još jedna istovetna Mazda, Honda Civic prve generacije, Toyota Supra Mk3, samo su neki od automobila koji su postali Živkovi u narednim godinama. Međutim sve te kupovine su prestale 2013. godine usled povećanja obima posla i rođenjem drugog deteta. Dete je poraslo, obim posla je još veći, a Živkova filozofija oko japanskih klasika se malo promenila. Ne kupuje više krševe za rad već samo ako i kada naleti na automobile kojima je potrebno manje ili veće osvežavanje. To se sticajem okolnosti i desilo prošle godine na jedan potpuno nesvakidašnji način. Zajednički prijatelj Vukašin ugledao je instagram story sa slikom prepoznatljivih četvrtastkih štopaljki automobila koji stoji na klocnama. Kontaktirao je autora naloga Titoizam i saznao da se taj Datsun 510 nalazi u Majdanpeku. Nedugo zatim još jedan zajednički prijatelj Goran bio je u obližnjem Boru i odlučio je da istraži celu priču, i pritom uspeo da auto locira i dođe do vlasnika, te Živka poveže sa njim. „Auto je autentičan jugoslovnski primerak, kupljen je u Zagrebu 30. decembra 1970. godine i sa njim je došla i servisna knjižica koju je vodio prvi vlasnik, vojno lice, fanatik koji je vodio svaku evidenciju o servisima i popravkama.“ početak je za sada kratke Živkove priče o ovom Datsunu 510 sa 1600 kubika.

„Auto za evropsko tržište nosi oznaku 1600 ST, odnosno PL510 gde L označava levi volan. Auto je sedan sa četvora vrata, menjač na podu, verzije sa 1.3 i 1.5 motorom su imale menjač na volanu, dok je najprestižnija verzija bio kupe 1800 SSS. Ova verzija motora je ista ona koja je išla u Skyline i 240Z samo sa povećanjim promerom klipa. Inače kad sam ga uzeo sredio sam felne, ofarbao neke sitnice i ispolirao ceo auto, motor i mehanika su servisirani i utegnuti tako da je sa lakoćom prošao tehnički pregled“. I zaista, kada mi je Živko javio da preuzmem auto kod njega u firmi i da ga odvezem na fotografisanje, prvi utisak o stanju je bio neverovatan. Unutar kabine skoro da ne postoji osećaj da je nešto pohabano vremenom i korišćenjem, a isti utisak važi i za spoljašnjost. Auto se vozi sa lakoćom i veoma podseća na BMW 02 serije kome je bio konkurent. Kao neko ko nema dodira sa japanskim automobilima tog doba, bio sam zaista oduševljen ovim Datsunom i veoma mi je drago da je stigao u Živkove ruke. Ceo splet okolnosti od Instagrama do njega pokazuje da je neka viša sila odlučila da auto bude ponovo suncem obasjan.

Autor teksta i fotografija: Miloš Nikodijević