Prošle sedmice, uz jedan Mustang kabriolet govorili smo o neprolaznom šarmu Fordovog divljeg konja i njegovom osvajanju Evrope. Danas, posvetićemo pažnju njegovom nastanku i razvoju, te značaju za američku industriju i uticaju koji ne bledi ni danas. Kako bismo na adekvatan način ilustrovali reči koje slede, pred vama je još jedan Mustang mekog krova, i ovog puta iz 1967. godine.

Prvi Mustang je ugledao svetlost dana 17. aprila 1964. godine u Njujorku, i to je bio Wimbledon White kabriolet. Kao otelotvorenje američkog sna, Mustang je zapalio javnost, te je oko dvadeset dve hiljade automobila kupljeno već tada. Pomama za Mustangom nastavila se tokom cele godine, a njegov uticaj bio je toliko veliki da je čitava klasa automobila nazvana po njemu. Naime, iako su i pre Mustanga postojali kompaktni automobili, makar po američkim standardima, Mustang je u upotrebu uveo termin Pony Car. Interesantno, Plymouth je predstavio automobil sličnog koncepta i dimenzija tri nedelje ranije, ali je u tržišnoj trci Mustang pokupio sve lovorike ispred Barracude, automobila koji će u američke ulične legende ući tek nekoliko godina kasnije.

Mehanički, Ford Mustang se oslanjao na model Falcon, i sa njim je delio najveći deo mehaničkih komponenti, uključujući i motore. Na dnu ponude bio je redni šestocilindrični U-Code motor sa 2.8l, isti kakav je bio u Falconu. Bazni motor je zatim zamenjen šestakom sa 3.3l odnosno 200 kubnih inča zapremine, a oni koji su od Mustanga tražili malo više, bili su spremni da doplate za Windsor V8 motor od 260 kubnih inča. Vrlo brzo, i taj motor je otišao u istoriju, a zamenio ga je 289 V8 sa nekoliko različitih kodova. Bazni C-Code je imao 200 konjskih snaga, a pratili su ga A-Code sa 225 i K-Code sa 271 konjskom snagom. Razumljivo, K-Code Mustanzi su najcenjeniji primerci prve podgeneracije koja se proizvodila od 1964. do 1966, isprva kao hardtop i kabriolet, a potom i kao fastback.

Te 1964. godine, cena Mustanga bila je 2,368 dolara, što je malo preko 19,000 današnjih zelenih novčanica, ali ono što je bilo mnogo bitnije je činjenica da je Mustang bio čak hiljadu dolara jeftiniji od bilo kakve bliske konkurencije. Pristupačna cena, sveprisutni marketing i dobro promišljen dizajn su učinili svoje i Mustang je do 1966. godine prodat u preko milion primeraka. Spletom čudnih okolnosti, prvi Mustang je prodat jednom Kanađaninu, pilotu po imenu Stenli Taker. Stenli je automobil sa brojem šasije 5F08F100001 kupio u Njufanudlendu, ubedivši jednog dilera automobila da ga proda iz salona. Ovakav zaplet je bio moguć jer je Ford prvog Mustanga vodio na promotivnu američku turneju, budući da je to bio jedini način da ga uživo vidi cela država. Dve godine kasnije, Ford je ubedio Takera da prvog Mustanga zameni za milionitog i prvi Mustang je sada izložen u Fordovom muzeju.

Od kosmopolitskog Njujorka, preko ruralne Ajove, pa do uvek sunčane Kalifornije i vrelog Teksasa, Mustang je osvojio Ameriku i postao nešto mnogo više od jeftinog sportskog automobila. Automobil sa hromiranim konjem u galopu evoluirao je u pop-kulturni fenomen, filmsku zvezdu, a kasnije i u gospodara staza i ikonu uličnih trka od semafora do semafora. Pet i po decenija kasnije, njegova originalna silueta je ne samo prepoznatljiva, već jednako zavodljiva, a crveni Mustang kabriolet na putu ka zalazećem suncu je američki san koji se preko pola veka sanja širom planete.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević