Ne postoji osoba na svetu koja makar jednom nije poželela da ostavi sve muke za sobom, sedne u stari kabriolet i praznim putem se odveze ka zalasku sunca. Kao personifikacija slobode, kabrioleti su automobili iz mašte i snova, a zbog svojih razuzdanih detalja, obilja hroma i gigantskih dimenzija, američke krstarice iz pedesetih i šezdesetih godina zauzimaju posebno mesto u svačijem srcu. Predsednik Oldtajmer kluba Beograd Bora Nastasić je još od svojih tinejdžerskih godina bio zaljubljen u oldtajmere i svoje početke je vezao za britanske automobile, ali je tek uz Amerikance pronašao svoj mir. Njegova bronzana Buick Electra 255 iz 1960. godine jedan je od najatraktivnijih automobila iz zlatnog perioda industrije, a mi smo iskoristili savršeno mesto i trenutak da zabeležimo vanvremensku lepotu ovog grandioznog kabrioleta.

„Počeo sam još kao tinejdžer, kupio sam i restaurirao svoj prvi oldtajmer još 1984. godine. Krenulo je sa Triumphima — Heraldi, Spitfajeri, a malo po malo sam došao do Amerikanaca.“ sažeo nam je Bora svoje početke i razvoj do američkih automobila i istorije od skoro trideset oldtajmera koje je od svog ulaska u taj svet vozio. Ideja za Buickom rodila se uz jednu knjigu o oldtajmerima iz pedesetih i šezdesetih godina iz koje je Bora izdvojio nekoliko favorita i automobila koje je posebno želeo da ima: „Kada nešto jako želiš, onda ti se to i desi na kraju. Imao sam kuma u Torontu i svaki put kada je dolazio u Srbiju, donosio je oglase sa oldtajmerima. Jedne godine sam našao ovaj auto u oglasima. Odmah smo odreagovali — zvali i kaparisali auto.“

Kada je kupljena, Electra je bila dosta zapuštena, ali sa očuvanim enterijerom usled blage kanadske klime. Kao takav, bio je jako dobra osnova, a Bora je nakon nekoliko godina celog ofarbao, ispolirao bogatu hromiranu dekoraciju, i polako ga spremio za put. Od kupovine Electre je prošlo više od deset godina, a u poslednjih šest godina koliko je na drumu ga često možemo videti u sezoni skupova. Jedna od zanimljivosti Electre 225 se odnosi upravo na njeno ime, i označava dužinu od preko 225 inča, odnosno 5,7 metara. Electra 225 je takođe bila najluksuzniji Buick svog doba, pozicioniran iznad obične Electre i proizvođen samo kao kabriolet i luksuzni hardtop sa četvora vrata i šest prozora.

Kako je Bora naglasio, želeo je Electru u baš ovoj boji i ta želja mu se srećnim spletom okolnosti i ostvarila. Naime, u svojoj pozamašnoj kolekciji automobila, Elvis je imao i Electru 225 u istoj bronzanoj boji. Bila je to najređa boja na tom automobilu i oni danas imaju znatno veću vrednost nego ostale Electre u običnim bojama: „Ona se smatra kolekcionarskim primerkom i veoma ga je teško naći i kupiti ga. Kada se neki pojavi, obično ide na licitaciju.“ Za svoje godine, Electra 225 je bila veoma bogato opremljena, te ima električne podizače prozora i električni krov, klimu, sedišta na dugme ali i senzor za duga svetla. Kako spolja tako i iznutra, Electra 225 je upečatljiv automobil, pa je jedan od specifičnih detalja Mirromatic brzinomer koji prikazuje skalu zahvaljujući podesivom sistemu ogledala.

„Amerikanci su veći, luksuzniji, imaju dosta hroma. Njihov dizajn je prosto lepši i drugačiji, od spolja ka kabini. Kada sedneš u njih, tu je gomila hroma, kože, poliranog aluminijuma, što u Evropi nije moglo da se nađe.“ približio nam je Bora svoj pogled na američku industriju u njenom najsjajnijem periodu. Kao savršen primer svega što je zavoleo kod detroitskih drumskih krstarica, ali i zbog činjenice da je luksuzom zadivila i kralja rokenrola lično, Borina Electra 225 ima posebno mesto u njegovoj kolekciji.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević