Pre nego što je Citroën svojom Boginjom zauvek promenio pogled na limuzinu, pa i automobil uopšte, najveći revolucionar kompanije bio je Traction Avant. Taj veliki, luksuzni četvorotočkaš nije bio prvi sa pogonom na prednjim točkovima, ali je bio taj koji ga je na velika vrata uveo u industriju. Zbog svog izgleda i pojave, kultnog statusa u celoj Evropi, ali i jako dugačkog proizvodnog veka, TA je odigrao mnoge različite filmske uloge. Bio je i državnički i gangsterski automobil, a nekad puki statista, deo užurbanih ulica ili francuske seoske idile. Upravo preko filma, Đura je pao na šarm Traction Avanta, ne sanjajući da će ga mnogo godina kasnije zapravo imati i voziti.

Kako nam je Đura objasnio, kupovinom Traction Avanta je želeo da spoji dugogodišnju ljubav sa potrebom za pronalaskom drugog posla: „Supruga mi je za jednu Novu godinu poklonila model Tractiona, znala je koliko ga volim. Pre nekoliko meseci, počeli smo da razmišljamo o dodatnom poslu. Druga ćerka je na putu i plan je bio da nađemo neki koji nam neće ometati radnu nedelju. Oboje smo bacili pogled na policu i odlučili da vidimo koliko koštaju Tractioni, kakva ponuda…“ Odluka da želju iz detinjstva pretvori u razumnu, odraslu kupovinu brzo je doneta, a potraga za automobilom je ubrzo i počela. Đura je odmah znao da želi verziju sa sa produženim međuosovinskim rastojanjem, trećim bočnim prozorom i dodatna dva sedišta na rasklapanje.

Prva informacija koju je dobio bila je da u Belgiji i Holandiji može da se pronađe dosta starijih Citroëna, a u kupovini mu je mnogo pomogao brat: „Bio nam je glavni za logistiku, jer živi u Holandiji. On je sredio da se automobil pronađe, pogleda i kapariše, a ja sam jednog dana otišao u Holandiju da ga pogledam. Zajedno smo pregledali svaki ćošak, jer sam znao šta su mu slabe tačke.“ Srećom, taj Citroën 11B iz 1954. godine je bio u dobrim rukama. Naime, njegov vlasnik je bio stari automehaničar i sređivao ga je za sebe, ali je morao da odustane pre kraja radova, što je Đuri ostavilo nešto posla do završetka restauracije. U finalnim detaljima pomogli su mu tast Predrag Tomić, bivši tonac RTS i odličan poznavalac elektrike i majstor za mehaniku Rade Glavinić, koga je upoznao dok je studirao na Mašinskom, na praksi u Zastavaprometu.

Motor je sređen u Srbiji, kao i problemi sa njegovim hlađenjem, koji su rešeni većim ventilatorom. Uz tastovu ideju i pomoć, Citroën je uz struju od 6V dobio i instalaciju za 12V, vešto skrivenu muziku, pa i punjač za telefone. Nakon svih sređivanja i prepravki, sledio je period upoznavanja i navikavanja, koji je Đuri uz izazov predstavljao i posebno zadovoljstvo: „U početku, bila mi je frka sa međugasom, jer ne znam ni da li sam ikad tako vozio. Svaki zvuk promašene brzine je bio kao da mene neko muči, a ne njega. Brzo sam ušao u fazon i sada mi je skroz lagan i jako se lepo vozi.“ Ni emotivno ni funkcionalno, Traction Avant nije razočarao, a brzo je postao miljenik porodice i mesto okupljanja i druženja njenog muškog dela.

U nekoliko krugova oko Topčiderskog parka, Đurin Citroën nas je kupio svojim ponašanjem na putu, a posebno prostorom na udobnoj zadnjoj klupi. Kao automobil koji je objedinio njegovu dugogodišnju ljubav i želju da najlepši dan u životu nekome učini još srećnijim i romantičnijim, ovaj Traction Avant je ne samo legenda koja je od skoro obogatila naše drumove, već i pozitivan primer dobre preduzetničke ideje i hrabrosti za njenu realizaciju.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević